Више од 100.000 демонстраната протестовало је у центру Солуна против употребе речи „Македонија“ у било каквом решењу спора између Атине и Скопља због имена бивше југословенске републике.
Преговори између Скопља и Атине око имена нису још ни почели, а Грци су устали у одбрану својих, како верују, националних интереса. С друге стране, бар тако делује, нова влада у Македонији, не мари за националну свест сопственог народа, осим ако изузмемо чињеницу да су и више него попустљиви према албанској националној мањини у тој држави.
Политиколог из Скопља Александар Даштевски, коментаришући однос македонске власти према албанској мањини, каже за Спутњик да је он „разумљив“, јер влада зависи од њих. С друге стране, демонстрације у Грчкој, по његовом мишљењу, само су показатељ да се ствари неће лако одвијати по овом питању.
„Ово питање не може тако лако да се реши, а чини се да се све више и компликује, посебно, јер се питају две стране — и Грци и Македонци. Дакле, требало би да се одрже два референдума по овом питању — у обема земљама. С обзиром да Грчка има изборе овог пролећа, може лако да се деси да, ако победи десничарска опција, падне у воду и све што је до сада договорено. Македонија очекује да на Самиту НАТО-а у јуну буде позвана у овај савез, што се неће десити, ако се не нађе компромис око имена. Ако тога не буде, то повлачи и кредибилитет владе у Скопљу, која за годину дана није успела да реши ова важна питања, што лако може да доведе до захтева за превремене парламентарне изборе“, каже наш саговорник.
Он објашњава да је отежавајућа околност и та што опозиција и позиција у Македонији не разговарају, што значи да нема квалитетног политичког дијалога који би могао да довде до неке унутрашње сагласности око имена државе.
„У сваком случају, лако може да се деси оно на шта је Русија упозорила. А то је да ће Запад на све начине покушати да реши ово питање, како би нашу државу примили у овај војни савез што пре. То за нас значи још већи притисак, за разлику од Грчке, која, мислим, да не би то имала“, наводи наш саговорник.
Он подсећа да је Македонија у спору са Грчком на суду у Стразбуру добила спор око имена, па у том смислу наводи да би међународна заједница и ово требало да узме у обзир.
„Како год, ово је опасна ситуација, јер може да дође не само до промене имена државе, већ и до стварања ’нове‘ са новим идентитетом и уређењем, о чему неће, народ, бојим се, одлучивати, већ међународна заједница“, напомиње он.
У протеклих 25 година многе земље признају грчког суседа као Републику Македонију, док се Грчка на све стране бори за име Бивша Југословенска Република Македонија — комбиновани назив, у којем реч „Македонија“ није праћена никаквом ознаком која искључује власништво над географским положајем и историјом.
Грчка блокира покушаје Македоније да се придружи НАТО-у и ЕУ, тврдећи да назив Македонија подразумева полагање територијалних права на истоимени северни грчки регион, који обухвата и град Солун. Док се спор не реши, Атина је пристала да се Македонија на међународном плану назива „Бивша Југословенска Република Македонија“ (БЈРМ), а под тим именом је и примљена у УН 1993. године.
Дипломата УН Метју Нимиц покушао је да посредује у овом спору, али конкретних резултата нема. Ипак, неки предлози везани за име изнети су на преговарачки сто.
У протестима у Грчкој, поводом имена Македоније, који нису повезани ни са једном политичком партијом, учествoвали су свештеници, чланови македонских синдиката из северне Грчке, конзервативни и социјалистички локални политичари и војни пензионери.
