Они су добили гаранције да ће држава, као већински власник у фабрикама наменске индустрије, након приватизације постављати своје људе у надзорне одборе, што би требало да донесе одређену сигурност радницима, односно неку врсту гаранције да неће бити отпуштања.
Одредбе ће кроз амандмане бити унете у предлог закона о производњи и промету наоружања и војне опреме, чије се усвајање очекује на пролеће.
Закон предвиђа да ниједан појединачни сувласник не може да има више од 15 одсто акција српских фабрика оружја. Међутим у Самосталном синдикату металаца Србије брину да би добар део стратешки важних фабрика ипак могли да купе странци, који би се удружили у конзорцијум.
Драган Јекић, председник Самосталног синдиката компаније „Слобода“ и потпредседник Самосталног синдиката металаца Србије задужен за наменску индустрију, за Спутњик каже су радници од министра Вулина зато захтевали додатне гаранције да неће постојати могућност да неко на било који начин преузме већински капитал фабрика.
„Министар се сложио с предлогом, сматра да је то добра идеја. Пошто се предвиђа да ће закон бити усвојен у Скупштини Републике Србије у марту, договорено је да се током ове или следеће недеље обави још један круг разговора синдиката и стручних служби из фабрика одбрамбене индустрије Србије, да се још једанпут размотре наше примедбе дате кроз захтеве синдиката“, каже Јекић.
То значи да неће бити најављеног штрајка упозорења оружара поводом нацрта Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме, али у овом Синдикату и даље се не мире са чињеницом да ће њихове фабрике бити продате. Сматрамо да то уопште не треба да се деси, не видимо ниједан разлог, фабрике изузетно добро послују, имамо обезбеђен посао у наредних неколико година и сјајно су опремљене, приватизација може да их уништи, објашњава Јекић.
„Искористили смо овај разговор да би надлежне у Министарству подсетили на чињенице о томе каква су искуства са приватизацијом била у претходном периоду, шта су донеле Србији. Запослени су остали без радних места или су им плате двоструко смањене, на све то смо подсетили. Постоји бојазан запослених у нашим фабрикама да ће се то и нама десити. Од Министарства одбране тражимо додатне гаранције да неће бити тако“, каже саговорник Спутњика.
Очигледно, Влада не може да убеди раднике да ће им приватизација донети добро, али је показала гест добре воље тако што је министар Вулин обавестио представнике синдиката да је покренут процес изузимања фабрика са списка корисника јавних средстава.
Наиме, 2014. године су сва предузећа из групације одбрамбене индустрије сврстана у јавни сектор. Синдикалци тврде да је то донело низ потешкоћа пословању и да су радници директно оштећени, јер су им законски умањене плате.
„Запосленима се готово сваког месеца одбијају значајна средства, то је на годишњем нивоу једна месечна плата. С обзиром на то да ми нисмо корисници буџета, да сами стварамо добит кроз производњу, сматрамо то непримереним и годинама се боримо против тога да будемо изузети са списка корисника јавних средстава“, објашњава Јекић.
Он додаје да је ова вест у фабрикама примљена с олакшањем, не само због више новца на рачунима радника. Из Министарства су стигле гаранције да ће фабрике оружја коначно моћи да рачунају на запошљавање нових радника, заправо оних који већ доприносе у наменској.
„У нашим фабрикама има значајан број радника који су ангажовани на одређено време, преко привремених и повремених послова раде и по осам година. Изнели смо став да коначно треба решити њихов статус, а кроз сврставање у јавни сектор то питање није могло да се реши. Конкретно у компанији ’Слобода‘ то је велики проблем, имамо чак 1.300 радника ангажованих на одређено време, а њих око пет стотина с таквом уговорима ради већ пет или осам година“, објашњава Јекић.
Дакле, од марта ће бити решен највећи проблем запослених у српској војној индустрији који, радећи на одређено време, а реч је о изузетно стручном кадру, у буџет Републике Србије уносе значајна средства.
Иако се после најаве приватизације фабрика наоружања могао чути и став да је реч о продаји националних интереса, очигледно ће превагнути мишљење да би продаја дела капитала могла да буде замајац овој индустрији која је у деведесет одсто случајева извозно оријентисана.
У то су убеђени у Индустријском синдикату Србије, у коме напомињу да румунска и бугарска искуства говоре да су пропале све фабрике наоружања у тим земљама у које није ушао приватни капитал.
