Глобално неодобравање лидерства САД највише је у Норвешкој, чак 83 одсто, земљи коју је председник недавно поменуо као примарни извор миграната у САД. Током 2017. године Норвежани су више осудили лидерску позицију САД него лидерску позицију Кине или чак лидерску позицију Русије, земље коју Норвешка углавном сматра за своју највећу безбедносну претњу.
Међу 15 земаља са највишим нивоом неодобравања за 2017. годину су западне земље и блиски амерички савезници, међу којима су Финска, Шведска, Исланд, Белгија, Холандија, поменута Норвешка, али и Мексико и Нови Зеланд.
Коментаришући истраживање Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе каже да резултат ни у којем случају не треба повезивати са дугорочним плановима САД и сарадњом са тим земљама од Другог светског рата. Неодобравање америчког руководства узроковано је искључиво доласком Доналда Трампа на чело Америке, каже Пророковић за Спутњик.
„Поједине европске државе су много жешће и одлучније у спровођењу неолибералне идеологије, него што је Вашингтон икада био. Доласком Доналда Трампа повучена је ручна кочница. На многим пољима видимо сасвим другачију реторику када се говори о слободној трговини, људским правима, омогућавању миграција. Отуда некакав идеолошки сукоб између дојучерашњих савезника и САД“, објашњава Пророковић.
У самом врху листе земаља које не одобравају лидерство САД је и Канада. Пророковић каже да се на том примеру најјасније види колико се Америка својом идеологијом, али и конкретним потезима, трансформисала током Трампове владавине.
„Канада је гласала за Трудоа, гласала је за другачију имиграциону политику, та земља потпуно другачије наступа и у Светској трговинској организацији, као и њени представници на Светском економском форуму у Давосу, апсолутно је јасно да је резултат истраживања резултат њиховог тренутног незадовољства Трамповом администрацијом“, каже наш саговорник.
Према истраживању „Галупа“ америчко лидерство у прошлој години одобрила је већина грађана у 27 земаља, што је мање него претходне. Три земље са већинским муслиманским становништвом су на врху листе за 2017. годину: Косово, са 75 одсто, Албанија, са 72 одсто, и Гвинеја, са 71 одсто. Јасно је да подршка такозваној косовској независности и даље доприноси добрим односима Сједињених Америчких Држава са Косовом и Албанијом. Не треба заборавити да је одлука о такозваној косовској независности повукла и бржи пријем Албаније у НАТО, али, нажалост, овде се амерички утицај на Балкану не завршава, каже Душан Пророковић.
„Сада видимо да Америка игра активну улогу у Македонији, како би се формирао неки трећи ентитет на Балкану, у којем би Албанци били убедљива већина. Зато Сједињене Америчке Државе несумњиво играју на албанску карту на Балкану, то је постало очигледно још крајем деведесетих година прошлог века, а данас је још очигледније за све који у то нису веровали и због тога оволика подршка Албанаца свакој администрацији у Вашингтону не треба да чуди“, оцењује Пророковић.
Он скреће пажњу на чињеницу да је млада албанска политичка елита школована у Америци „циљано и организовано“. Ти људи или већ руководе институцијама у Приштини, Скопљу и Тирани или ће тек руководити, тако да и са те стране гледано, има разлога да они овако оптимистично и са пуно ентузијазма подржавају САД, закључује Пророковић на крају разговора за Спутњик.
