А како је реч о селу већински насељеном Ромима, односно њиховим гастарбајтерима, то место је у најновијој репортажи АП представио практично као најбогатије насеље Рома на свету.
У селу Гомилици заправо је чињенично нетачно назвати тамошње грађевине „кућама“.
Реч је о вишеспратницама таквог габарита и облика да би се на нешто другачијим локацијама у њима могле замислити светске поп или филмске звезде. Додуше, с том разликом што је екстеријер тих супер-вила искићен златним лавовима, киповима коња у скоку, птица, паса…
Петар Ђорђевић (71) за АП је испричао да је од 50 година свог радног века 40 година одрадио као возач камиона, радећи као гастарбајтер у Аустрији. Из тог иначе сиромашног краја људи су се шездесетих година прошлог века масовно одсељавали како би радили на Западу.
Ђорђевић отада живи у Бечу, његова породица у међувремену је постала трогенерацијска династија и њих 40 сада сваког лета долазе на коју недељу како би уживали у ономе што им је изградио њихов патер фамилиас.
„Свашта сам у животу претрпео, све што сам имао уложио сам у ово овде“, казао је Ђорђевић.
Он је био међу првима који је искористио Титов договор са Западом којим се изборио да грађани тадашње СФР Југославије имају право да раде на Западу. Како је отишао један, тако је ишао и други, ускоро су отишли више-мање сви. И сви у Беч у Аустрију.
И како су штедели, све што су имали улагали су у некакву кућу у свом родном крају. Шумадијски гастарбајтери из Гомилице почели су да се такмиче ко ће изградити већу, спектакуларнију, ако се они питају и лепшу кућу.
При градњи се није штедело. Свуда су базени, ограде су високе, никловане или од кованог гвожђа, а чија зградурина нема неколико десетина соба као да ништа није учинио.
На неким земљиштима налазе се и две или три куће. Све како би имали у чему да уживају два или три пута годишње колико навраћају у Гомилицу из „печалбе“ на две или три недеље.
Извор: Прва
