У Давосу ипак нешто ново. Пао снег, затрпао брег и променио мизансцен добро познате представе која се у идиличном сеоцету у швајцарским Алпима одржава сваког јануара, још од 1971. године. Овога пута ће, наиме, изостати познате слике протеста левичарских група које се сваке године потруде да помуте тренутке окупљања најбогатијих и најутицајнијих на свету.
Веровали или не, „због огромне количине новог снега и екстремног мањка простора, неће бити дозвољено одржавање протеста у наредним данима“, саопштиле су власти Давоса.
Треба и њих разумети. Ко још да брине о левичарима када је швајцарска армија распоредила 4.377 војника у Давосу и околини, како би осигурала безбедност светских лидера и шефова најјачих компанија и финансијских институција. Готово два војника по учеснику.
Али у Давосу нема одмора док траје обнова, јер треба „побољшати стање у свету“. Под тим слоганом као мисијом је први пут одржана конференција забринутих економиста за будућност планете.
И ништа се од тада није променило осим што је конференција, коју је покренуо немачки економиста и оснивач Светског економског форума Клаус Шваб, израсла у велику журку светских моћника, која сваког јануара на неколико дана окупи више од 2.000 припадника светске елите из области финансија, политике, јавних послова, па и оних који припадају селебрити заједници меког срца, такозваних хуманитараца. И сви су и даље забринути због стања у свету, али ни после 47 година решење никако да нађу.
Ове године ће то покушати готово у најјачем саставу, појачани, како се очекује, председником САД Доналдом Трампом, који би требало да одржи завршни говор. Хоће ли он, уз асистенцију Емануела Макрона, Ангеле Меркел, Терезе Меј, Џастина Трудоа, Бењамина Нетанијахуа, Нарендре Модија… који ће се наћи међу 2.500 учесника, односно 70 шефова држава и влада, успети да одговоре на тему овогодишњег 48. форума — „Изградња заједничке будућности у подељеном свету“? Тешко.
Прошле године је скуп отворио кинески председник Си Ђинпинг, лидер друге светске економије, који је проглашен и новим лидером глобализма. Овога пута то је учинио премијер Индије Нарендра Моди. Први пут један индијски премијер борави у Давосу од 1997. године и припала му је дужност да својим говором отвори скуп. Ништа чудно пошто ће Индија, која је и сада у светском врху по расту БДП-а, према оцени признатих светских консултантских кућа за десет година сустићи америчку економију, а до средине века је и престићи и уз Кину бити светски економски лидер.
Моди се, дакако, као следбеник глобализма заложио за „кућу отворених прозора кроз коју ће пролазити ветрови култура свих земаља“. У преводу: за капитал без граница који иде тамо где може да се оплоди.
А да се капитал, после година кризе, вратио на утабане стазе раста јасно је из чињенице да је, према неким проценама, скуп у Давосу ове године „тежак“ скоро па хиљаду милијарди долара. Толико је, наиме, процењено богатство његових учесника.
Као и сваке године уочи заседања Светског економског форума у Давосу, „Оксфам“, међународна мрежа невладиних организација са седиштем у Британији, објавила је запањујуће податке. Када помислите да гори не могу бити, „Оксфам“ вас пред сваки нови Давос увери у супротно, односно да су богати опет све богатији, а сиромашни још сиромашнији.
„На крају прошле године један одсто најбогатијих људи на свету поседовао је 82 одсто светског богатства. Половина човечанства, односно 3,7 милијарди људи, није добила ништа — нула одсто од тог новог богатства. Све је горе. Богатство милијардера расте шест пута брже од плата обичних људи“, саопштио је „Оксфам“.
У 2017. години богаташке елите зарадиле су, како је прецизирано, вртоглаве 762 милијарде долара. „Оксфам“ процењује да је то довољно да се реши проблем екстремног сиромаштва у свету не једном, него чак седам пута. Разлоге за велику неједнакост у расподели богатства „Оксфам“ види у утицају компанија на политику, ерозији радничких права и избегавању плаћања пореза.
„Овде сам (у Давосу) како бих рекла великим компанијама и политичарима да такав јаз није природан, да су га узроковали њихови потези и њихове политике и да га управо они могу зауставити“, изјавила је извршна директорка „Оксфама“ Вини Бјанима.
Прошле године број милијардера је повећан највише у историји, а неједнакост је, по ко зна који пут, једна од главних тема Давоса.
Зато се с правом поставља питање шта то Давос може да донесе. Када се само од 2010. године до данас погледају теме заседања, од „Побољшања стања света“, преко „Преобликовања света“ и „Новог глобалног контекста“, са акцентом на смањење незапослености и јаза између богатих и сиромашних, до прошлогодишњег „Одговорног лидерства“, где је у фокусу била неједнакост у свету, рекло би се да су се џабе састајали. Решење за проблеме нису нашли. Мада је право питање и да ли су га у ствари и тражили, односно, да ли је Давос, заправо, место где ће најбогатији тражити формулу како да то и остану, или по могућству постану још богатији.
Или, како су то оценили критичари Давоса, он представља неку врсту завере елите против светске немоћи.
А елите ништа не препуштају случају. Зато је почасно место за говорницом ове и прошле године припало лидерима нових светских економских сила, Кини и Индији.
