Жу Дингшуанг, деветогодишња девојчица из Гагнанана, града у југозападној Кини, сваког јутра носи болесног старијег брата (12) од куће до школе, а потом му помаже и у осталим активностима.
Иако кућа није превише удаљена од школе (500 метара) за леђа једне деветогодишњакиње то је у сваком случају велики напор, али не и за Жу.
Како су родитељи због посла били приморани да одустану од школовања сина, Жу је одлучила да дословно све преузме на себе.
Рекла им је да ће она помоћи брату и то и чини — поред тога што га носи у школу, она му везује пертле, а на физичком га гура у колицима како би имао осећај да није изопштен од другова.
То није све. По повратку кући, Жу помаже и родитељима тако што усисава и пере судове, а онда са братом ради домаће задатке.
Зашто је веза између брата и сестре тако посебна
Није познато да ли се њен брат родио парализован или је можда доживео неку саобраћајну несрећу.
„Ја ћу бити његове ноге. Бићу с њим заувек“, радосно поручује Жу док се спрема за нови школски дан са братом.
