Оно што је „Гугл“ у свету, то је „Јандекс“ у Русији, изјавио је ових дана министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, предочивши да је највећа руска ИТ компанија заинтересована за долазак на тржиште Србије. Руска корпорација специјализована за интернет сервисе и производе, која је недовољно позната овдашњој широј јавности, јесте, међутим, и више од тога. Реч је о четвртом највећем интернет претраживачу у свету који дневно бележи више од 50 милиона посетилаца.
Поред тога што и даље држи око 60 одсто руског тржишта, упркос настојањима „Гугла“ да му се приближи, „Јандекс“ је у Казахстану и Украјини остваривао скоро трећину свих претрага и 43 одсто свих резултата претрага у Белорусији. Податак за Украјину је, додуше, до средине прошле године, када је „Јандекс“ одлучио да затвори тамошње канцеларије које су се нашле на удару антируских санкција Кијева.
„Јандекс“ има и канцеларије у Турској, у Швајцарској за европске клијенте и у Шангају за кинеске компаније које послују у Русији, али и своју лабораторију лоцирану у Сан Франциску.
Уколико би дошао у Србију, „Јандекс“ би био једна од више од 1.000 ИТ компанија које овде делују. Тачније, тренутно их је 1.060, каже за Спутњик руководилац Центра за информатичку подршку и спољнотрговинску аналитику Привредне коморе Србије Сања Мрдовић.
Према подацима Агенције за привредне регистре, оне се баве производњом рачунара и периферне опреме, производњом комуникационе опреме, рачунарским програмирањем, консултантским делатностима у области ИТ, управљањем рачунарском опремом, обрадом података и хостинг и информационим услужним делатностима.
Највише је заступљено фирми са оснивачима из САД, Словеније, Швајцарске, Немачке, Италије и према финансијским извештајима од пре годину дана запошљавали су нешто више од 9.300 људи. Највише их је било у „Шнајдер елeктрику“ — 895, навела је Мрдовић за Спутњик.
На шта би Србија могла да рачуна у сарадњи са „Јандексом“, који у свом портфолију има више од 20 сервиса који покривају најразличитије области, од услуге унапређења прихода и профитабилности, преко мапа, до сервиса који пореди цене робе, има сервис за електронско плаћање, такси сервис, нуди скуп геолошких података, има онлајн преводиоца који преводи текстове и на ретке, чак и изумрле језике…
ИТ стручњак Здравко Јанковић за Спутњик каже да у односу на оно чиме се све „Јандекс“ бави постоје разне ствари на нашем тржишту које би руска компанија могла да надомести.
Он је посебно указао да осим што је претраживач, попут „Гугла“, „Јандекс“ у оквиру свог портфолија има сервис „Јандекс мани“, који служи за наплату слично Пејпалу. Према Јанковићевој оцени, на растућем тржишту И-комерца какво је Србија већ неколико година, „Јандекс мани“ би, поред постојећих, могао да нађе своје место као још један провајдер услуге безготовинског плаћања.
Оно што може да буде опција је то што је „Јандекс“ недавно направио уговор са „Збербанком“, која је присутна и у Србији и у региону.
„Партнерство које су потписали недавно са ’Збербанком‘, која је овде све озбиљнији играч, поготово након ситуације са ’Агрокором‘, могло би да олакша долазак ’Јандекса‘ на ово тржиште“, сматра Јанковић. Према том споразуму, „Јандекс“ ће, користећи банкарску и платну инфраструктуру „Збербанке“, практично моћи да развија решења за трансакције на платформи „Јандекс маркет“, односно да уведе нове производе, попут потрошачких позајмица, објаснили су у „Јандексу“ по потписивању споразума.
То партнерство са „Збербанком“ дошло је након што су „Јандекс“ и „Убер“ удружили услуге такси превоза на територији Русије, али и још неколико земаља бившег Совјетског Савеза, где је већ функционисао „Јандекс такси“, захваљујући апликацији врло сличној „Уберовој“, подсећа Јанковић.
Он, међутим, не верује да ће са таксијем „Јандекс“ ући на тржиште Србије зато што је, како каже, наша регулатива у тој области врло компликована и комплетно би морала да буде промењена да би било ко са тим јефтиним таксијима налик „Уберу“ или „Јандекс таксију“ овде могао да дође.
На подсећање да су „паметни градови“ такође поље деловања „Јандекса“, наш ИТ стручњак објашњава да би нешто постало „паметан град“ мора да буде врло дигитално увезано, разне службе, од комуналних до превоза, како би се све уклопило са потребама корисника. За то су, додаје он, претходно потребна јако озбиљна улагања у дигиталну инфраструктуру да би тек потом могло да се разговара о некаквим решењима која би ту дигиталну структуру увезали и радили на оптимизацији ресурса зарад њиховог што бољег коришћења.
„Чини ми се да је то још далеко. Може и о томе да се прича и ’Јандекс‘ развија те пројекте тамо где већ постоје потребни предуслови, али мислим да то још није случај са Београдом“, оцена је Јанковића.
Он је, такође, мишљења да се „Јандекс“ овде не би сударао са ИТ компанијама са Запада, које су већ присутне, у потрази за програмерима и квалитетним и образованим кадром, захваљујући којем је Србија постала све видљивија и траженија на међународној ИТ мапи.
„То њима не треба. ’Јандекс‘, колико знам, има доста озбиљну базу ИТ стручњака. У принципу, западне ИТ компаније овде долазе због тога што за новац који овде уложе у људе добијају одличну услугу. Мислим да ’Јандекс‘ нема тај вид потребе за српским ИТ кадровима“, оценио је Јанковић.
„Уколико буду дошли, то ће учини да би пласирали своје производе и да то раде профитабилно, да зараде новац ако оцене да је то на овом тржишту могуће“, рекао је Јанковић за Спутњик.
