Како пише аутор Ројтнер у предговору своје нове књиге, да би армија испунила различите задатке „почевши од глобалне трговине и обезбеђивања ресурса до проблема са избеглицама и борбе против сајберкриминала“ планира се повећање њене бројности. И не само то, већ и повећање војног буџета, овлашћења и обима медијске и пажње јавности.
Управо ће ове теме бити од кључног значаја за Аустрију, која ће од јула председавати Савету ЕУ.
„Зашто ЕУ стално повећава свој војни потенцијал и повећава бројност војске и издваја све више новца како би реализовала интересе о којима не постоји јединствено мишљење“, пита се Ројтнер током интервјуа за Спутњик.
ЕУ на путу ка стварању јединствене војске
Ројтнер указује да је за последњих годину дана представљен читав низ предлога у том смеру:
„То је, на пример, стварање Фонда одбране, који је заправо требало да се зове Фонд за наоружавање, као и изјаве Меркелове и Макрона о развоју новог немачко-француског војног авиона ’евродрона‘, као и редовна структурна сарадња у области безбедности и одбране (ПЕСКО) и укидање ограничавања за војне групе ЕУ.“
Данас је, подсећа Ројтнер, популарно да се говори о томе да је ЕУ пројекат усмерен ка превазилажењу националних држава, као и инструмент за превазилажење национализма. Па ипак, у области политике безбедности и одбране политичари уз тешку муку верују у ове идеје:
„У односу ЕУ, то је пројекат за стварање хијерархије националних држава. Немачка и Француска у том смислу стоје на самом врху. У средини се налази неколико држава које учествују у ономе што се дешава. А још ниже се налазе оне државе које неке друге чланице, судећи према постојећим споразумима, желе да искључе из процеса доношења одлука поводом ових питања.“
У ту групу спада, на пример, неутрална Малта, која не учествује у делатностима ПЕСКО-а, појашњава Ројтнер.
Притом, аустријски политиколог подсећа на Лисабонски споразум, према чијим одредбама су све државе чланице једнаке пред обавезама које произилазе из споразума ЕУ.
„Али, у међувремену, та једнакост се губи, имајући у виду да се неке државе у том смислу ’отцепљују‘. Уговор о забрани нуклеарног оружја који је усвојен средином 2017. године је показао у којем смеру то може даље да се креће.“
Није у интересу Русије
Према речима аутора ПЕСКО као војна срж Европе, мисли искључиво у војним категоријама.
„Када бисмо хтели да помогнемо ширење грађанских категорија, не бисмо смели мислити искључиво у политичким категоријама које задаје ЕУ. Нама је неопходно да се у некој мери удаљимо од тих категорија и да се бавимо тражењем могућности за даљу међународну сарадњу“, подвлачи политиколог.
Према његовим речима, јасно је зашто се раст војног потенцијала ЕУ не свиђа Русији: „Само по себи се подразумева. Национални интереси Русије су такви да им не иде наруку оно што се дешава“, објашњава Ројтнер.
Аустријски професор подсећа да је Дмитриј Медведев позвао на дискусију поводом Уговора о европској безбедности.
„Нажалост, ЕУ је одустала, одбила такву дискусију и није се састала са представницима Русије“, подвлачи професор.
