Добро, нису Грци изашли због гироса, већ због нечега важнијег у њиховим животима: Велики протест против компромиса у спору са Скопљем око имена македонске државе који би укључивао реч „Македонија“.
Знате да је протест у Грчкој када протестују чак и у чамцима. А тим поводом се протестовало и у Мелбурну, у Аустралији.
На протестима је чак и пас са грчком заставом.
Пас је за грчку Македонију, јасно. Након овога су грчким демонстрантима подршку пружили и коале, кенгури и тасманијски ђаво. Уосталом, шта то мучи Грке?
„Македонија је Грчка, Грчка је Македонија.“
Аха, значи Грчка жели да промени име своје државе у „Македонија“?
„Атина не признаје Македонију под њеним уставним именом ’Република Македонија‘ и тврди да је то име северне Грчке покрајине, и то још од античких времена.“
Значи, Грчкој смета како се зове њима суседна држава? Их, ко је нас икада питао да ли нам се свиђа како се зову наши суседи! Нас нису питали ни како ћемо се ми звати. Ја сам рођен у СФРЈ, одрастао у СРЈ, после живео у СЦГ и сад сам у Србији, а да ме нико није питао који назив државе ми одговара. Али Грчкој име „Република Македонија“ никако не одговара.
Управо због тога, Македонија је након проглашења независности ’91. године примљена у Уједињене нације под привременом референцом – Бивша Југословенска Република Македонија.
Значи, југословенска одредница остала у називу. Па боље да су остали у Југославији, кô да им је нешто тамо фалило, а име државе је било аутентично, па и поштовано у целом свету. А овако им Грчка годинама блокира улазак у НАТО и ЕУ, јер им смета да се нека држава зове као и њихова покрајина и да неко, како Грци то виде, краде њихову историју, а и плаше се македонских територијалних претензија према тој покрајини.
Противи се и употреби термина „македонски језик“ и „македонска нација“.
Иако се област данашње Македоније за време Краљевине Југославије звала „Вардарска бановина“, Тито је 1944. тај део земље преименовао у Социјалистичку Републику Македонију, а све са идејом да заједно са комунистима у северној Грчкој обезбеди Југославији излаз на Егејско море. Реално гледано, данас таква опасност за целовитост Грчке, иначе чланицу НАТО-а, не постоји. Што не значи да не постоји таква опасност за Македонију.
Грчки лист „Елефтери ОРА“, близак грчкој цркви и партијама деснице, објавио је мапу подељене Македоније између Албаније, Грчке, Србије и Бугарске уз наслов „Решење је само једно – граница са Србијом“.
Тешко је преговарати с неким ко се противи вашем постојању, али ни у Грчкој ни у Македонији нису сада на власти десничари, већ левичари. Тако су отворени нови преговори о имену Македоније и износе се креативни предлози.
Република Македонија Скопље. Горња Република Македонија. Северна, Горња или Нова, не знам. Видећемо.
Ма да, видећемо, дај шта даш. А шта ће онда Дадо Топић да уради? Да мења стих своје песме?
Тамо где вечно сунце сја, тамо је… Горња Република Македонија.
Боље звучи, зар не? Ако се Македонија и Грчка сложе око имена, а чини се да ће се то ове године коначно и десити, неће више бити препрека за атлантску интеграцију Македоније. Само да ли је разлог овако убрзаног решавања проблема управо тај да Америка гурне Македонију у НАТО? Јер ако Македонија треба да се одрекне свог уставног имена да би, заузврат, до краја постала војна колонија Запада, неће се баш усрећити. Своје проблеме треба сами да решавамо, а не да дозвољавамо великим силама да експлоатишу наше несугласице како би потпуно контролисале наше државе. Шта је важније – да држава Македонија буде Македонија или држава?
