Оптимистичне прогнозе аналитичара Светске банке и ММФ засноване су, пре свега, на расту цена нафте. „Црно злато“ је знатно поскупело у другој половини 2017. године, а нафта је досегла цену од скоро 70 долара за барел, што одговара руској привреди.
Русији иде на руку и ситуација у светској економији — Москви помаже глобално повећање обима трговине и инвестиција, наводе економисти Светске банке.
Према прогнозама међународних институција, руска привреда би ове године требало да оствари раст од 1,7, а у 2019. години од 1,8 одсто.
Осим тога, Русија се нашла и међу земљама које су у стању да у наредне две године постану важни покретачи раста светске економије. На тој листи ММФ-а су и САД, Канада, Бразил и Турска.
Руски економисти, међутим, објашњавају да је стварни раст руског БДП-а још већи, с обзиром да Светска банка и ММФ рачунају у доларима, док руска економија остварује добит водећи евиденцију у рубљама.
Стручњаци објашњавају да колебање курса значајно утиче на статистику — испоставља се да са слабљењем рубље реални обим економије расте још брже.
Оптимистичне прогнозе ММФ-а и Светске банке указују и на ниску ефикасност антируских санкција. Међутим, то је нешто што се и раније знало. Прошле године су УН израчунале да су због рестриктивних мера привреде Европске уније и САД изгубиле два пута више од Русије — 100 милијарди долара у поређењу са 55 милијарди долара.
Руски експерти наводе да санкције не само да нису спречиле опоравак руске привреде, већ су га и подстакле. Постоји значајно повећање индустријске производње. Један од разлога за то је повратак капитала у земљу и инвестирање у пројекте на територији Русије.
Слабљење рубље довело је до раста цена увозних производа, а домаћи произвођачи су повећали марже. Ситуацију су искористили и руски извозници, који су постали конкурентнији на страним тржиштима.
Руси су покренули производњу у многим сферама, а увозну робу су заменили домаћим производима, што је такође одиграло значајну улогу у руској привреди. Конкретно, убрзан развој агроиндустријског комплекса, у великој мери, био је подстакнут антируским санкцијама, као и контрамерама, које је Москва увела Западу као одговор на те санкције.
Као резултат тога, Русија је избила на прво место као највећи извозник пшенице у свету.
„Санкције нису биле ефикасне из више разлога. Пре свега, зато што је у тренутку увођења тих рестриктивних мера руска економија била толико отворена да је то отежавало њен развој, а посебно је постојао висок степен зависности од увоза хране и неких других роба. С друге стране, увођење санкција је подстакло развој индустрије, пре свега аграрног сектора и оних индустријских грана где је било могуће успоставити снабдевање са других тржишта. Такође, треба имати на уму да је руски буџет формиран на основу цене нафте од око 40 долара за барел, а сада је цена између 65 и 70 долара, тако да је Русија добила и додатне изворе за попуњавање буџета и могућности инвестирања, како у Фонд развоја, тако и у посебне гране привреде. Тиме се објашњавају повољне прогнозе раста руске економије“, каже за Спутњик Валериј Абрамов, научни сарадник Универзитета за финансије при Влади РФ.
Директор Института за бизнис и пословну администрацију Сергеј Мјасоједов сматра да ће се „интересовање за руска питања повећавати, заједно са растом санкционог притиска“.
„Ми треба да идемо својим путем и наставимо да ширимо економску сарадњу са великом групом земаља, које ни на који начин нису повезане са политизованим одлукама. Санкције се могу увести свакој земљи, у било којем формату, а то је, према мом мишљењу, глупо и штетно, јер одузима могућности за равноправан дијалог, за решавање проблема и подиже вештачке баријере. Санкције ништа добро не доносе, осим политичког задовољства земљама које их намећу. Обично санкције после неког времена престају да делују, а најчешће се враћају као бумеранг оним земљама које их намећу. Мислим да би човечанство што пре требало да се одрекне те глупости и да се окрене најефикаснијем дијалогу — економском, а са њим и свим осталим дијалозима“, закључио је Мјасоједов.
Подсетимо, Запад је увео санкције Русији 2014. године због наводног мешања у украјински сукоб, а Москва је на те санкције одговорила истом мером и забранила увоз пољопривредних производа из ЕУ, САД, Норвешке и Црне Горе.
