Боље је оставити да се та ова питања решавају у неком бољем времену када ће бити могућности да се реше на правичнији начин него што је то данас.
Раковић не верује да су Македонци и Грци, после 26 година спора, пред договором о имену за бившу југословенску републику које би било прихватљиво и за Скопље и за Атину. Због тога је, каже, и за Србију најбоље да стоји по страни кад већ не може да помогне.
За медијске наводе да је договор близу, Раковић каже да је то спиновање НАТО-а и ЕУ да би Македонија по моделу Црне Горе ушла у НАТО.
„Дакле, насилно, да се без одлуке народа једноставно на силу увуку и да се Република Србија и Република Српска потпуно окруже земљама НАТО-а“, каже Раковић.
Због спора око имена, Македонија сигурно неће ускоро ући у НАТО, Грци би могли ветом да спрече било какву помисао о придруживању Скопља Алијанси. Наш саговорник још додаје да је за Грке то толико снажно национално питање да не постоји притисак којем би они подлегли и попустили.
Ипак, улазак у НАТО није и једини начин уласка америчких трупа у Македонију.
„Они би то могли да ураде и на основу неког билатералног споразума“, каже Раковић и објашњава да би Влада у Скопљу једноставно могла да позове НАТО у помоћ око чувања границе.
Иван Стоилковић из Демократске партије Срба у Македонији сматра да ситуација у Македонији не иде ка разрешењу. Сматра да је веома важно да се реши унутрашња ерозија македонског политичког и економског система.
„У овом тренутку нити једна околност која би могли да доведе до промене имена није ни близу да се реализује“, каже Стоилковић и додаје да је, према његовом мишљењу, у тој причи најближи повратак посланика у Собрање пред седницу на којој ће се поново гласати о Закону о двојезичности.
Стоилковић каже и да је у Македонији на делу шизофренија у јавном и политичком животу.
„Они који су до јуче били оптуживани за ’бугарофилство‘ постали су ’србомани‘, а они који су били бивши комунисти који су били самозвани ’србофили‘ сада су постали ватрени ’бугарофили‘. Закључили су уговор са Бугарском и реализују ’тиранску платформу‘. Тако да је у новој македонској политици положај Срба сличан положају Македонаца“, каже Стоилковић.
Он објашњава да нова македонска политика подразумева избегавање коридора север-југ и стварање осовине на нивоу Тирана–Софија.
„То значи врло велики притисак за реализацију ’тиранске платформе‘ и део који омогућава да Собрање донесе резолуције у о геноциду над Албанцима“, каже Стоилковић и истиче да то у суштини значи и одузимање политичких права Срба и Македонаца у Македонији.
Оно што би додатно могло да угрози ионако крхку ситуацију у Македонији јесте попис становништва. Раковић је забринут да би Американци могли да покушају да наметну нови попис у Македонији пошто онај који је започет 2011. никада није завршен и нико не спомиње када би поново могао да буде организован.
„Тада је у албанским и турским општинама изричито покушано фалсификовање пописа. Американци су имали намеру да 40 одсто становништва припишу Албанцима иако Албанаца нема толико у Републици Македонији. То аутоматски значи преобликовање бирачких спискова. Када имате 40 одсто Албанаца који имају право гласа лако ћете међу Македонцима наћи још десет одсто и доћи до натполовична већине. Увек имате десет одсто људи који су спремни да издају националне интересе“, објашњава Раковић.
Он додаје да би Македонија тако са фабрикованим пописом дошла у опасну ситуацију у којој би пристала на промену имена и идентитета државе.
„Албански фактор значи може конкретно све да наруши уз подршку Сједињених Америчких Држава на првом месту“, истиче Раковић.
Историчар Раковић сматра да ни Грци ни Македонци нису до краја у праву. Он објашњава да не могу Грци полагати ексклузивно право да име „Македонија“ вуку само за себе од античких времена.
„Историјске околности су се промениле, у једном моменту словенски живаљ постао је већина у односу на хеленски живаљ. Дакле, док словенски Македонци покушавају да преузму део историје Грцима, Грци такође преотимају право словенским Македонцима да носе име за своју државу па чак и за своју нацију која им може припадати по историјском праву и континуитету боравка Словена на том простору…“, каже Раковић.
