„У Македонији се дешава више ствари одједном. Имате ’тиранску платформу‘ са једне стране, са друге стране имате договор са Бугарском, који на неки начин отвара старе ране у вези са утицајем бугарске егзархије, а са треће стране промену имена која у себи носи промену идентитета“, оцењује Стоилковић.
Он је указао да су сви ти процеси неизвесни, и по својој суштини и по својој садржини, проценивши да је од ове три ствари најизвеснија реализације „тиранске платформе“.
„За све остало што се догађа у Македонији потребно је пуно времена, нерава и стрпљења да би се остварило“, каже Стоилковић.
„Тиранска платформа“ је документ о заједничкој постизборној коалицији албанских политичких странака у Македонији.
Тим документом, потписаним у Тирани 7. јануара 2017, албанске странке у Македонији усагласиле су се око неколико политичких циљева, међу којима су „употреба албанског језика на свим нивоима власти“, расправа о државним симболима да би одразили „друштвену мултиетничност и етничку равноправност“, као и усвајање резолуције у парламенту којом се „осуђује геноцид над албанским народом у Македонији у периоду 1912-1956. године“.
А у Скопљу се вечерас одржава састанак државног и политичког врха Македоније који разматра почетни предлог Метјуа Нимеца, посредника УН у преговорима око новог имена државе.
На састанку учествују председник Ђорђе Иванов, премијер Зоран Заев, министар спољних послова Никола Димитров, вицепремијер задужен за европска питања Бујар Османи, министарка одбране Радмила Шекеринска, председник најутицајније опозиционе ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски, и председник Демократске уније за интеграције, мање чланице владајуће коалиције, Али Ахмети.
Танјуг
