У „случају Агрокор“ нешто ново. На предлог ванредне управе „Агрокора“ Трговачки суд у Загребу објавио је пре неколико дана решење о разврставању поверилаца посрнулог хрватског концерна у пет група, које су дефинисане на основу пријављених потраживања и различитог правног положаја поверилаца.
Кључна чињеница је да коначно стање потраживања зависи од покретања парничних поступака за њихово утврђивање и о исходу тих поступака. Прецизирани су и рокови. Све до истека оног од 30 дана, у коме се морају отворити парнични поступци, неће бити познато која су потраживања утврђена, а која оспорена. Трговачки суд је прошле седмице утврдио да потраживања износе око 31 милијарду куна, односно непуне 4,2 милијарде евра. У току су, међутим, бројна оспоравања, а има и случајева да неки повериоци одустају од њих.
У игри ипак није највећи поверилац, руска „Збербанка“, којој „Агрокор“ дугује 1,1 милијарду евра, јер је њено потраживања раније оспорила ванредна управа. То је учинила уз образложење да не признаје потраживања оних који истовремено учествују у два или више судских поступка, при чему има и оних у иностранству.
Да ли то све наговештава да је расплет са презадуженим хрватским концерном — који запошљава око 60.000 људи у региону, а скоро 11.000 у Србији — ушао у завршну фазу, како се може судити по изјавама ванредног управника „Агрокора“, Анта Рамљака? Он је још раније изразио наду да ће цео овај процес трајати што је краће могуће и да ће на пролеће доћи до успешног склапања нагодбе.
За професора Економског факултета у Београду Љубодрага Савића то може да буде у реду само из угла хрватске државе, јер је Рамљак направио план како хрватска држава види решење „Агрокора“.
Суштински проблем који није отклоњен и који постоји од почетка јесте да су обавезе „Агрокора“ неколико пута веће него што је тренутно расположива имовина тог концерна. У таквој ситуацији ванредни управник прима захтеве свих поверилаца који имају потраживања према „Агрокору“ и разврстава их на начин како је проценио да лу су основана или нису, објашњава Савић за Спутњик, али и додаје да остаје само једна „ситница“, да повериоци који очекују да им „Агрокор“ плати обавезе које има према њима на то не морају да пристану.
Он истиче да се компромис, који је суштина сваког стечаја, може направити само када није тако велика разлика између имовине и обавеза које има дужник.
„Невероватно ми је да руска ’Збербанка‘ пристане да наплати свега шестину својих потраживања, а она су поприлично велика, крећу се око 1,1 милијарду евра и невероватно је да се неко одрекне четири петине или пет шестина својих потраживања и да то препусти ’Агрокору‘, што би за тај концерн или хрватску државу било спас“, наводи овај економиста.
По његовој оцени, та ствар неће ићи лако, јер у пакету који Рамљак спрема и оптимистичан је да се може завршити за неколико месеци, ништа није сјајно за повериоце који би не само морали у старту да се одрекну већег дела својих потраживања, него би вероватно требало да пристану да на дужи период буду репрограмиране обавезе које „Агрокор“ има према њима. Јер једино тако се може створити прилика да „Агрокор“ преживи, истиче професор Економског факултета.
Зато је мишљења да ће ствари тек почети да се компликују када повериоци виде колико заправо губе, колико репрограмирају и шта могу да очекују. Поготово су у проблему мала предузећа па се, по оцени саговорника Спутњика, поставља питање да ли са тим што наплате могу да преживе.
А у случају да не дође до споразума између оних који потражују и оних који дугују, остаје, каже, суд. Али и ту смо, подсећа он, видели различите ситуације. Судови у Србији, БиХ и Црној Гори су пресудили у корист „Збербанке“, а не Хрватске по питању важења „лекс Агрокора“, за разлику од арбитраже у Лондону.
Одлука лондонског суда који је одбацио захтев „Збербанке“ га је, каже, изненадила јер је реч и даље о чланици ЕУ, према чијем законодавству су повериоци максимално заштићени.
Шта „Збербанци“ остаје у ситуацији када је арбитража у Лондону признала „лекс Агрокор“ на штету руске банке, а ванредни управник, па потом и Трговачки суд у Загребу, није признао њена потраживања? Да ли јој је у интересу да настави судски поступак или да покуша да се нагоди са ванредном управом?
„Мислим да ’Збербанка‘ није случајно изабрала Лондон, верујући, као што сам и ја, да је то непристрасан суд који ће ценити само околности. Не могу да тврдим, али имам утисак да се лондонски суд понашао као што се Запад данас понаша према Русији. Јер Русија трпи санкције Запада и можда је оријентација ’Збербанке‘ да иде на ту арбитражу била лоша процена“, каже Савић.
Све се сада вратило у двориште „Агрокора“ и „Збербанка“ мора да размишља да ли постоји неки други начин да дође до тих потраживања, каже Савић који остаје при тврдњи да не постоји велики простор да они могу да наплате већи део свог новца.
„’Збербанци‘ не остаје ништа друго него да ’легне на руду‘, па да чека када може да наплати та потраживања а то ће потрајати, или да тражи неке друге могућности, ако иза ње стане велика руска држава. Има ту и неких ванекономских могућности, ништа драматично, али нека друга врста притиска који може натерати Загреб да се другачије понаша“, сматра Савић.
На питање колико је реално да се „Збербанка“ окрене суду у Загребу, он каже да ће, ако не буде имала другог избора, то морати, јер је то једини законски оквир да дође до свога новца.
„Ванредни управник је управо рекао — ми вас сада кажњавамо што сте ишли заобилазним, за нас неприхватљивим, путем. Свакој компанији остаје да се обрати националном законодавству као што се ’Збербанка‘ обратила суду у Београду“, напоменуо је Савић.
Рамљак је такође указао на то да ће ванредна управа додатно признати она потраживања уколико се створе правни услови за то.
Савић, међутим, не очекује да ће хрватски суд да пресуди као они у Србији, БиХ и Црној Гори, који су донели одлуку у корист „Збербанке“, али и каже да се правна процедура мора поштовати, како би у случају да исцрпете редовне и ванредне правне лекове дошли у прилику да правду тражите пред неким међународним судом.
