Само пре два месеца такву вест би сви, вероватно, сматрали немогућом, из домена фантастике.
Хокејашице Северне Кореје су стигле у Јужну Кореју где ће од 9. фебруара, на Зимским олимпијским играма у Пјонгчангу, наступати у истом тиму са хокејашицама Јужне Кореје. Уз то, спортисти обе државе ће на церемонији свечаног отварања игара промарширати заједно, под заједничком заставом.
Позив на уједињење две државе, дипломатији несклоног лидера Северне Кореје Ким Џон Уна, у новогодишњем обраћању мало ко је узео за озбиљно, као и да би од отопљавања односа могло нешто да буде. Јер само месец дана пре тога, крајем новембра, свет је обишла информација о још једном у низу тестирању балистичких ракета, које је током 2017. лансирала Северна Кореја. А то она друга, јужно од 38. паралеле, наравно, сматра директном претњом.
Конкретна потврда Кимових речи стигла је пре два дана када су севернокорејске власти објавиле проглас којим су позвале „све Корејце у земљи и иностранству да удруже своје напоре у настојању да унапреде односе Севера и Југа и да начине помак ка уједињењу“.
Да ли је ово својеврсно примирје само једнократан чин у духу олимпизма који је попут оног у античкој Грчкој заустављао на кратко све ратове и сукобе како би Игре биле одржане, или тај корак може да изнедри и нешто више?
Добар познавалац ситуације на Корејском полуострву, саговорник Спутњика Борислав Коркоделовић каже да би то могао да буде добар моменат за поправљање ситуације на Корејском полуострву.
„По неком добром сценарију уколико би Северна Кореја и САД могле да успоставе неку врсту чвршће и садржајније комуникације пре краја Параолимпијских игара, а то су последњи дани марта, било би јако добро. Уколико се пропусти тај тренутак могуће је да ће Јужна Кореја и САД поново покренути велике војне маневре који су за време Игара обустављени и онда би поново Северна Кореја добила неку врсту изговора да и она обнови своје пробе нуклеарног ракетног наоружања“, каже Коркоделовић.
Сигурно је, сматра он, да висока и многобројна севернокорејска делегација која ће бити у Пјонгчангу током ЗОИ неће разговарати само о спорту, него ће увелико са јужнокорејским партнерима, а можда и неким другима, разматрати шта и како даље после завршетка Параолимпијских игара.
На питање шта је основни предуслов да би „корејски зид“ могао једног дана да падне, овај спољнополитички коментатор подсећа да је са јужнокорејске стране лед пробијен када је на чело државе прошле године дошао Мун Џае Ин, који је потом на скупу у Берлину указао на четири „не“ којих ће се Сеул држати.
Дакле, неће водити непријатељску политику према Северној Кореји, немају намеру да нападну Северну Кореју, немају намеру да поткопавају и раде на смени власти у Пјонгјангу и неће се бавити вештачким убрзањем уједињења двеју Кореја, које би значило да Јужна Кореја апсорбује Северну. То је је претходно рекао и у Вашингтону, подсећа Коркоделовић.
Подсетио је, такође, и на то да је лидер Пјонгјанга Ким Џонг Ун у новогодишњем обраћању позвао на уједињење, што је потврђено и недавним прогласом севернокорејског руководства. Указује, међутим, и на то шта је та држава учинила за себе по питању изградње нуклеарног ракетног програма. То јој, сматра Коркоделовић, управо омогућава да почне са отопљавањем према идеји о отварању суштинских разговора о побољшању односа са Јужном Корејом. Али такође и о још важнијим разговорима са Вашингтоном о прекиду војних вежби САД са Јужном Корејом, успостављању трајног мира и потписивању документа о томе између Пјонгјага и Вашингтона и признање ДНР Кореје од стране САД, оцењује Коркоделовић.
„Тиме би се створили услови да две Кореје почну озбиљније да причају о међусобном зближавању и у некој далекој будућности и о уједињењу“, истиче он.
На питање какву реакцију САД бисмо могли да очекујемо, Коркоделовић напомиње да је и амерички председник Доналд Трамп под будним оком генерала у најближем окружењу.
Трампов саветник за националну безбедност председника Херберт Рејмонд Макмастер и министар одбране Џејмс Матис су, како напомиње, људи који знају шта су живот и смрт на терену и не крију да би евентуални рат на Корејском полуострву био катастрофа. Матис је то у неколико наврата поновио и сви су и даље за то да дипломатији буде дата предност, напомиње Коркоделовић.
„Ја мислим да је ово редак добар тренутак да се почне са много мирољубивијом политиком. Имамо период тог такозваног олимпијског мира, имамо проактивну политику јужнокорејских власти, нарочито председника, који је имао и емотивне разлоге за унапређење односа две земље, јер су му родитељи избеглице из Северне Кореје. Трећи моменат је политика САД, која јесте стално на оштрици ножа, али то значи да може да превагне на било коју страну“, закључио је Коркоделовић.
