Само недељу дана пре усвајања Стратегије проширења ЕУ на земље Западног Балкана, Шпанија је довела у питање не само стратегију већ и цео процес због оштрог супротстављања укључивању Косова у било који процес који оставља утисак да се Косово третира као држава, пише „Коха диторе“.
У писму у облику „нон пejпер“ које је Шпанија доставила пред усвајање стратегије проширења на Западном Балкану и који је дневник обезбедио, Шпанија се супроставља употреби термина WB6, што је скраћеница са шест земаља Западног Балкана, и истиче да „Косово није део процеса проширења“, пише „Коха диторе“.
Ако се узму у обзир примедбе Шпаније, према наводима овог дневника, онда Стратегија проширења ЕУ, уместо подршке, још више гаси наде за поверење у процес проширења ЕУ.
„У дипломатским круговима се помиње да Шпанија мисли да се супротстави и учешћу Косова на Самиту ЕУ и земаља Западног Балкана у Софији“, пише „Коха“.
Према речима саговорника „Кохе“ у Бриселу, скраћеница WB6 се користи за стратегију како се не би „узнемириле“ земље које нису признале Косово и у тексту се те земље називају партнерима ЕУ.
Шпанија сe супротставља и коришћењу тог назива.
Дневник констатује да је овакав приступ Шпаније резултат унутрашњих проблема с којима се суочава и иде против свега што је до сада говорила о европским интегративним процесима.
У „нон-пejперу“ Шпанија тврди да је неопходно направити разлику између процеса проширења ЕУ и процедура и стратегија за Западни Балкан, који је део заједничке спољне и безбедносне политике (ЦФСП) и која прати своју логику. Такође, Шпанија сматра да проширење не треба посматрати као директно средство за решавање политичких проблема у региону Западног Балкана.
„Треба да се догоди супротно, неопходно је да се претходно превазиђу ови сукоби како би се омогућио процес проширења“, навели су представници Шпаније.
У писму се представници Косова — које се помиње уз фусноту, позивају да унапреде остваривање стандарда који су зацртани у Споразуму о стабилизацији и придруживању, сугерише се наставак дијалога између Косова и Србије подржан од стране Европске уније, „пошто је немогуће пронаћи решење сукоба наметањем унилатералних резултата“.
