У емисији „На нишану Лазанског“ Момчило Диклић, виши научни сарадник Института за европске студије, и Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, говорили су о најновијој протестној ноти из Хрватске због изложбе о Јасеновцу, која је отворена у згради УН у Њујорку. Зашто је Јасеновац, на неки начин, био табу-тема у СФРЈ, а и сада је предмет спорења Хрватске и Србије? Шта је историјска истина о Јасеновцу?
Изложба о концентрационом логору „Јасеновац“, која је отворена у згради УН у Њујорку, изазвала је Хрватску да протестује против тога службеном нотом. Хрватско друштво има проблем и мора да се избори са денацификацијом, односно деусташизацијом, каже Диклић.
„То значи да се створи натполовична већина која би осудила све оно што је радио режим НДХ. То се, нажалост није десило од 1945. до данас. Испада да се поново боримо за истину. Мислио сам да морамо да се изборимо за истину о рату деведесетих, али испада да се морамо изборити за истину и о Другом светском рату јер они покушавају да то ревидирају свим средствима и методама. Знате да је ’Јасеновац‘ једини концентрациони логор који је уништен да би се прикрили трагови. Две друге ствари су се ту десиле. Прво, није пописан број жртава, то је свесно обустављено. И друго, нису извађене жртве“, каже Диклић.
Изложба у УН велики је искорак, јер се, према Диклићевим речима, на самом стратишту не може утврдити ништа. Хрватска протестује због обичаја српског народа да пола века ћути о „Јасеновцу“, додаје он.
Два главна момента у хрватској протестној ноти су број жртава и појављивање контроверзног католичког кардинала из доба Другог светског рата, Алојзија Степинца, објашњава Будимир. Хрватска влада протестује против појављивања Степинца на изложби о Јасеновцу, иако се зна какав су удео у Јасеновцу имали католичка црква и католичко свештенство. Када говори о броју жртава у Јасеновцу, Будимир цитира хрватског научника Антона Милетића.
„Овде он говори како се кретао број жртава и каже да се не може веровати само ономе што је нашао у записима, јер помиње се неколико стотина Рома, иако се зна да је број између 25.000 и 35.000. Такође се у некаквим списима који се сада појављују помиње неколико хиљада Јевреја, а зна се да је убијено око 20.000 Јевреја“, каже Будимир.
Када се говори о броју убијених Срба, говори се о броју између 300.000 и 700.000, а највећи број извора помиње овај последњи број. Хрватска државна комисија која је формирана за време Фрање Туђмана „утврдила“ је да је број убијених Срба у Јасеновцу око 2.000.
Међутим, 2006, када је отворена актуелна поставка на стратишту, тадашњи хрватски председник Стипе Месић и премијер Иво Санадер тврдили су да је „Јасеновац“ срамота за Хрватску и да ће Хрватска, која се кретала ка ЕУ, учинити све да се истина о „Јасеновцу“ сазна. Међутим, након хрватског прикључења унији ствари се крећу уназад, каже Будимир.
„Врло је чудно, Европа, која је заснована на антифашизму, каже да не може да улази у интересе појединих својих чланица. Значи, Хрватској је све дозвољено. Када постанете чланица ЕУ, можете да чините шта хоћете. Значи, да ставите тачку на етничко чишћење које је Хрватска извршила над Србима“, каже он.
