Лавров је констатовао да је „имунитет од нацистичког вируса“ у неким земљама значајно ослабио.
„Данас смо сведоци бескрупулозних покушаја фалсификовања историје, понижавања војника-ослободилаца, измишљања начина да се оправдају нацисти и њихови подрепаши“, рекао је он.
Дубоку забринутост изазива ситуација у Украјини, „где су се уздигли неонацисти и радикали“, истакао је Лавров.
„У многим европским земљама покренута је кампања борбе против споменика војницима који су погинули за мир и слободу на нашем континенту и својим подвизима спасили многе народе од нестајања под нацистичком чизмом“, додао је Лавров.
„Немамо право да заборавимо до каквих катастрофалних последица може да доведе жеља за постизањем светске доминације засноване на уверењу у своју изузетност“, истакао је Лавров.
„Судбину света не може одредити једна држава или уска група изабраних. Безбедност треба да буде једнака и недељива за све учеснике међународне заједнице“, додао је он.
Лавров је нагласио да ће у овим условима „Русија наставити да се чврсто супротставља овој злобној политици“.
„Залагаћемо се за историјску истину у међудржавној комуникацији, идеале добра и правде, част и добро име победника. Резултати Другог светског рата су неповредиви“, закључио је Лавров.
Стаљинградска битка, од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године, по обиму, трајању и броју учесника једна је од највећих у Другом светском рату. Та битка из корена је променила ток рата и постала весник победе совјетских трупа над немачко-фашистичким освајачима 9. маја 1945. године.
