Поједини експерти такође сматрају да нема места паници, јер ће тржиште у том случају подржати домаћи инвеститори, а страни играчи могу да заобиђу забране преко офшорова, тако да руска економија и стабилност руске националне валуте неће бити угрожене.
Заменик министра финансија Сергеј Сторчак је рекао да се Русија ослања на домаће инвеститоре и домаће комерцијалне банке и да не види велику претњу у случају увођења тих мера.
Одлуку о доношењу нових санкција према Русији, америчке власти би требало да донесу 2. фебруара. Још се не зна на кога ће се односити те забране, да ли само на америчке или и на европске инвеститоре.
Није познато ни са колико вредносних папира руског дуга располажу амерички грађани, али неки експерти процењују да је удео америчких инвеститора свега 10 до 15 одсто, што у руском буџету и није тако велика ставка.
Номинални обим руских обвезница у власништву нерезидената 1. децембра 2017. године, према Централној банци, износио је 2,183 билиона рубаља, што је 32,1 одсто од укупног обима (око 7 билиона рубаља).
Американци ретко директно улажу у руске обвезнице због високе стопе пореза у САД и тешкоћа у оперативној куповини. Због тога већина грађана САД обавља такве инвестиције путем европских брокера у Лондону или Цириху.
Шефица Централне банке Елвира Набиулина такође тврди да наметање евентуалних ограничења на јавни дуг Русије неће имати велики утицај на руску економију.
Како је навела, Централна банка Русије је већ сагледала тај ризик и могућа су два сценарија. Први сценарио је забрана куповине нових државних дужничких хартија, а други је забрана поседовања већ издатих. Обе одлуке, како је објаснила, могу изазвати нестабилност на тржишту државног дуга, али то ће бити краткорочно и тржиште ће се брзо стабилизовати.
„Не видимо никакве велике ефекте на економију, ни на финансијску стабилност, нити на финансијски сектор“, додала је она.
Већина аналитичара сматра да ће америчке власти највероватније наметнути ограничења на улагања међународних инвеститора у нове обвезнице без потпуне забране куповине. Тада власници неће продавати своје вредносне хартије. У том случају, курс долара може порасти до 2 рубље.
Такође, експерти наводе да је та ограничења могуће лако заобићи, купујући нове обвезнице преко азијских берзи или компанија, које су регистроване у офшору.
Аналитичар Алексеј Антонов, међутим, сматра да се овде ради о „политичкој игри“ и да САД неће увести те санкције.
„Чини ми се да се талас хистерије због те одлуке Американаца лагано стишава. Тим пре што објављени извештај оставља простор за маневрисање. Моје мишљење је да је све ово политичка игра и спекулација, али у случају да Американци стварно предузму тај корак то би био јак ударац на рубљу и уопште на тржиште обвезницама у целини. То би утицало у највећој мери на банкарски сектор и компаније банкарског сектора. Просто је немогуће сагледати све ризике, не само за Русију него и за друге земље, па и свет. Зато мислим да се Американци неће одлучити на тај корак“, каже за Спутњик Антонов.
Експерт наглашава да, упркос санкцијама, страни капитал проналази своје путеве и канале и стиже у Русију. Потражња за руским обвезницама је велика, а азијски инвеститори их активно купују. Такав потражња одавно није забележена. Аналитичар наводи да је Русија достигла максимум из 2014. године, односно ниво какав је био пре кримских догађаја.
„Сада руској економији помажу два фактора — високе цене нафте и велика потражња на операције ’кери трејд‘. То јест, ако се говори о негативним сценаријима за Русију, то може да буде или пад цена нафте или крах тржишта обвезницама у Русији. Али, као што сам већ рекао, мислим да су слабе шансе да Американци уведу те забране“, закључио је Антонов.
