После готово нестварног узлета биткоина у децембру, када је „изашао“ на 20.000 долара, само месец дана касније дошло је до његовог суноврата на дупло мању вредност. Првог дана фебруара један биткоин вредео је 9.146 долара. Током јануара та криптовалута је забележила најгори месечни резултат од јануара 2015. године.
Шта утиче на таква кретања вредности биткоина, криптовалуте која је највише у оптицају, да ли поред његовог рударења и нека друга дешавања на другим тржиштима на то имају утицаја и колико се „курс“ биткоина може сматрати предвидим?
Саговорник Спутњика, добар познавалац нових технологија и посебно криптовалута Марко Николић на старту указује на то да свако ко је ушао у тај посао мора да рачуна на ризик, јер ту нико ништа не гарантује.
„То су буквално берзански послови где ви у односу на оно колико пратите и колико имате добру информацију, уложите у нешто или не уложите и зато, наравно, сносите потпуну одговорност“, објашњава Николић.
То је, додаје он, систем класичне понуде и тражње, при чему најмањи инвеститори, који улажу мање своте, највише испаштају. Људи који су се тиме бавили од како је биткоин „заживео“ могу да извуку велике своте новца и самим тим да утичу на тржиште. Николић напомиње да толике осцилације у вредности криптовалуте, када оне на дневном нивоу могу износити и хиљаду-две долара, показују крајњу нестабилност биткоина, што је, како истиче, и генерална одлика криптовалута.
„Али то је ризик на који су људи који улажу у то очигледно спремни, јер се и даље ту врте огромни новци. Претходног месеца је забележен велики пад, што је и логично након великог раста који је био у децембру 2017. године. Неки процењују да је баш сада добро поново улагати, јер сматрају да је биткоин толико пао да ће морати да се подигне у неком моменту“, каже саговорник Спутњика.
На питање да ли ће константна нестабилност трајно пратити криптовалуте, или је то последица тога што је то тржиште у суштини још у зачетку, Николић сматра да и у томе треба тражити узроке нестабилности.
„Тренутно, овакав систем криптовалута какав постоји, где се тргује на приватним берзама, а не на званичним светским берзама, карактерише то да ви са одређеним особама тргујете и то тржиште се баш не може најлакше ни пратити. Та нестабилност можда и јесте последица тога што се људи тек навикавају, што је маркетинг наравно одрадио ту причу да се о биткоину и криптовалутама толико чује да се малтене свако распитао за то, можда и уложио нешто, па је дошло до великог скока вредности“, истиче овај стручњак.
Он, међутим, додаје да је питање колико ће људи имати поверења у ту криптовалуту у наредном периоду.
„У ових првих десет година људи се вероватно навикавају на те нове технологије, пробају, и питање је да ли ће то поверење увек постојати, а онда ћемо видети и како ће се кретати цена биткоина. Можда ће се он у неком тренутку и стабилизовати и док још има оних који су први прихватили ту технологију, док још има заноса криптовалутама. Ми смо још у првој деценији њиховог коришћења, вероватно ће и даље бити оваквих скокова и падова цене тако да то и даље можемо очекивати“, предвиђа Николић.
На питање да ли међу домаћим познаваоцима криптовалута постоји нека представа каква је ситуација на малом српском тржишту криптовалута и у којој мери оно прати све то што се дешава у свету, он каже да се људи код нас за то дефинитивно интересују.
„Што се тиче самих података колико се у Србији врти криптовалута и колико је људи поседују, њима се не може ући у траг. Али, свакако, то су мали износи у односу на оно колико се у свету тргује. Примењивост је, заправо, највећи проблем у Србији, јер је она тренутно на минималном нивоу да би ви криптовалуту могли да трошите“, истиче саговорник Спутњика.
Генерално, код криптовалута је, напомиње он, највећи проблем што мали број људи контролише велики део тржишта. Упркос тој прокламованој демократизацији да сви могу томе да приступе и буду власници и да ће цена бити релативно стабилна, када мали број људи контролише већи део тржишта, онда они дефинитивно могу да манипулишу са тим, каже Николић.
Он закључује да ће пад и раст биткоина ићи циклично док се вероватно у неком моменту не стабилизује, али то се још не може очекивати јер је то тржиште врло варијабилно.
Дакле, нема неке предвидљивости у наредним корацима?
„Апсолутно нема. Можда се сада може предвидети евентуално повећање, јер је пад ипак био значајан, па ће доћи до стимулације тог повећања, што је у домену већих и крупнијих инвеститора“, каже Николић за Спутњик.
