У средишту пажње је документ од четири странице конгресмена Девина Нуњеза, поверљиви извештај конгресног Одбора за контролу безбедносних и обавештајних служби о истрази коју ФБИ води против Трампа и његових сарадника због наводне помоћи коју је Русија пружила Трампу да би победио на изборима. Та истрага, као што је познато, ни после више од годину дана није произвела ни један једини доказ, а сада се под истрагом налазе сами истражитељи и њихови налогодавци. У најкраћем, оптужба гласи да су се власт у Вашингтону и државни безбедносни апарат — Барак Обама, Хилари Клинтон, ФБИ и Министарство правде — уротили против опозиционог кандидата Трампа како би спречили његов избор, што је настављено и после његове неочекиване победе како би био опструисан његов председнички мандат. А почетни налог за прислушкивање Трампове кампање прибављен је на основу доказано лажног Стиловог досијеа о Трампу, досијеа који је саставио бивши агент британског МИ6 Кристофер Стил, а који је наручила и платила кампања Хилари Клинтон како би „доказала“ да Руси уцењују Трампа и да је он њихов пион.
О документу који потреса Вашингтон и рату америчког председника са сопственим државним апаратом у „Новом Спутњик поретку“ говорили су новинар Синиша Љепојевић и Стеван Гајић, сарадник Института за европске студије.
„У Америци већ извесно време траје ’грађански рат‘ међу елитама које су се поделиле на два табора. На један који верује да Америка мора да прекине с досадашњом политиком и да се окрене себи, и други који живи од досадашње америчке политике“, објашњава Синиша Љепојевић. „То је и суштина овог сукоба између Трампове администрације и оног дела елите који оличавају бивша администрација и Клинтонови, а који живи од америчких ратова.“
Тај својеврсни грађански рат прелио се и на становништво, додаје Стеван Гајић, „до те мере да више не постоји национални консензус око тога шта су америчке вредности и шта значи бити Американац. Садашња пукотина у друштву још је дубља него у време Вијетнамског рата и не видим начин да се она зацели.“
Извештај конгресмена Нуњеза о дослуху ФБИ и кампање Клинтонових ову поделу као да чини још и дубљом. Трампове присталице, наиме, очекују да ће се исконструисана афера „Русијагејт“ претворити у афере „Обамагејт“ и „ФБИ-гејт“ које ће бити озбиљније и од афере „Вотергејт“ која је срушила Ричарда Никсона, док, с друге стране, Трампови противници тврде да је реч о покушају опструкције истраге специјалног тужиоца Роберта Малера против Трампа и „завери републиканаца против ФБИ“, како тврди „Њујорк тајмс“.
„Ово јесте Трампов противудар, и то прилично успешан“, коментарише Стеван Гајић, наглашавајући да оптужбе републиканаца делују убедљивије од тврдњи демократа. „Он је успео да преживи прву годину и сада ће му, иако се борба наставља и вероватно ће трајати током читавог мандата, бити нешто лакше.“
Демократе су се, иначе, снажно опирале објављивању поверљивог конгресног извештаја, а Џулијан Асанж, оснивач „Викиликса“, оценио је да их то чини поприлично сумњивим.
„Недужно објашњење за овакав став Демократске партије заиста не постоји. Једноставно, систем који су градили сада постаје огољен“, каже Гајић и указује на проблем постојања отуђених центара моћи који представљају опасност и за Америку и за читав свет.
С тим у вези, не противе се само демократе објављивању Нуњезовог извештаја, него то отворено чине и ФБИ и Министарство правде, а Асоцијација агената ФБИ и јавно је подржала свог директора Кристофера Вреја у његовом, такође јавном, противљењу одлуци Беле куће да објави извештај.
„ФБИ је већ саопштио да извештај није тачан, представљајући себе као врхунски ауторитет, иако се управо они сад налазе под оптужбама. Међутим, чињеница је да је заменик директора ФБИ Ендру Макејб изненада поднео оставку“, указује Синиша Љепојевић.
Републикански конгресмен Џеф Данкан тврди да ће извештај „из корена уздрмати ФБИ“ и да ће „показати да је агенција употребљена као оружје против политичких противника од стране Обаме, Клинтонове и Демократске партије“.
„Тешко је прогнозирати, али, ако се овај рат настави, мислим да ће Трамп учинити све да ова истрага поступања ФБИ буде успешна“, превиђа Гајић. „Ако он суштински задобије контролу над безбедносним апаратом, а касније и над дипломатијом, моћи ћемо да видимо какви ће бити резултати његове владавине.“
Спутњикови саговорници, међутим, не очекују да ће евентуална Трампова победа у овом унутрашњем сукобу донети и промену америчке спољне политике.
„Трамп ће из ове борбе изаћи као победник, али политика према Русији остаће иста, зато што основу заоштравања односа с Русијом представља контрола над Европом. Без заоштравања односа с Русијом Америка не може да контролише Европу, а та јој контрола већ извесно време измиче“, каже Љепојевић.
Гајић: „Због оптужби да је руски човек, Трамп је све време принуђен да доказује супротно, све и ако би он лично можда и желео нешто друго. Мислим да се политика према Русији неће променити и наставиће се с политиком конфронтације, иако ће на одређеним пољима и сарађивати.“
Какав год правац узели и америчка спољна политика и текући сукоб у Вашингтону, тешко је отети се утиску — након открића Едварда Сноудена о масовном надзору америчких обавештајних служби над грађанима Америке, налик на технолошки унапређени источнонемачки Штази, и сада откривене завере против демократски изражене воље тих грађана на председничким изборима — да је амерички глобални имиџ „светионика демократије“ претрпео непоправљиви ударац.
Закључује Синиша Љепојевић: „Све то говори о једној изузетно дубокој кризи политичког система, чак и о распаду система, и тешко је предвидети како ће се из тога изаћи, а плашим се да би могло да дође и до сукоба унутар Америке.“
