„Не трчимо пред руду у овој ситуацији како бисмо реципрочно одговорили, нити ћемо радити против себе. Одговорићемо када и ако наш председик и наше руководство, оценивши свеобухватност фактора, дођу до закључка да је дошао тај тренутак“, рекао је дипломата у интервјуу листу „Известија“.
Рјабков је навео да је Русија више пута одговарала, како проширењем својих спискова на којима се налазе амерички политички, јавни и други посленици који су се посебно истакли антируским расположењем, тако и различитим конкретним мерама. Као пример Рјабков је навео одлуку о ограничавању броја америчког особља које ради у дипломатским мисијама САД у Русији. Осим тога, подсетио је да је Москва претходно обуставила важење три споразума која је имала са Вашингтоном у нуклеарној сфери. Бела кућа је била обавештена да је то урађено као одговор на непријатељску политику коју је претходна администрација спроводила према Русији.
„Искористили смо низ средстава и начина конкретне, а не реторичке, реакције на такве кораке, и те мере остају у нашем арсеналу. Међутим, могућност њихове употребе је предмет одређене одлуке. Ако се буду примењивале, биће то узимајући у обзир свеобухватну ситуацију“, рекао је Рјабков.
Министарство финансија САД објавило је потенцијални санкциони „Кремaљски списак“, на којем се нашло скоро читаво руско руководство и највећи руски бизнисмени. На списку се налази 114 политичара и 96 бизнисмена.
Списак је припремљен у складу са Законом о борби против непријатеља Америке кроз санкције, који је усвојен у САД у лето 2017. године. Он не подразумева аутоматски санкције против наведених лица, али подразумева да убудуће против њих САД могу да уведу рестриктивне мере.
Председник Русије Владимир Путин је изјавио да сматра састављање „Кремаљског списка“ непријатељским актом усмереним против Русије. Према његовим речима, Москва није заинтересована за промену односа са Вашингтоном, уздржаће се од реципрочних мера након објављивања списка и пратиће развој ситуације. Шеф државе је такође истакао да би Русија, у том погледу, требало да се првенствено бави унутрашњим питањима, водећи се правилом „пас лаје, каравани пролазе“.
