Америчка агенција „Блумберг“ тврди да су руски олигарси, блиски председнику Владимиру Путину, већ почели да осећају прве тешкоће и да је тај списак озбиљно наштетио њиховој репутацији у пословним круговима, као и да су послови неких од њих сада доведени у питање.
Говорећи о новим санкцијама Русији, амерички министар финансија Стивен Мнучин је изјавио да ће оне бити уведене „што пре“, у року од неколико месеци, а „можда и за месец дана“.
Мишљења аналитичара о том питању су подељена. Неки сматрају да је то питање дана, други — месеца. Многи верују и да би први удар могао да уследи пре председничких избора у Русији, заказаних за 18. март.
Прве „жртве“ санкција ће, сматрају аналитичари, бити бизнисмени, па тек онда руски званичници. Разлога за то је више. Прво, циљ је посвађати руску елиту са Кремљом, како би се међу елитом појавили лобисти или барем нашли симпатизери либералних вредности Запада. Други разлог је тај што су неки бизнисмени блиски власти, или финансијски помажу предизборну кампању кандидата.
Руски аналитичар Александар Гусев сматра да санкције учесницима „Кремаљског списка“ неће изостати, али да ће оне уследити тек после председничких избора.
„Највероватније ће додатне санкције крупним бизнисменима бити уведене око председничких избора у Русији. Очекујем да ће те санкције против групе људи, који су на овај или онај начин повезани са Кремљом или су из блиског Путиновог окружења, бити уведене 19. марта, дан после председничких избора. Следећи термин могао би да буде отварање Светског првенства у фудбалу, које ће почети у Русији средином јуна. Такође, то може да буде и 9. мај, Дан победе. Тада се могу очекивати санкције против једног дела руских званичника, повезаних са војном сфером, односно војном индустријом итд. Они могу да бирају или су већ изабрали дан и час када ће покренути те механизме, али ја сам сигуран да не треба бити наиван и веровати да ће „Кремаљски списак“ остати само списак. Америка ће сигурно предузети неке мере“, каже Гусев.
Имајући у виду досадашњу америчку праксу, експерт сматра да ће санкције бити увођене етапно.
„Мислим да ће санкције уводити постепено. То је омиљени метод Американаца. Да су хтели да се зауставе, они би се ограничили оним санкцијама које су биле уведене у марту 2014. године, после, како они то зову, ’анексије‘ Крима. Али ми за ове три и нешто године видимо да се санкције званичницима и грађанима Русије стално шире и јачају. Шири се списак компанија, у почетку су то биле банке, потом енергетска сфера, сада су то структуре војноиндустријског комплекса итд. Они полазе од тога да што јаче ударају по Русији, то боље, да што више продужавају тај период — то боље“, закључио је Гусев.
Многи се питају и како ће Москва одговорити Вашингтону на ове притиске. Путин је раније изјавио да Москва није заинтересована за промену односа са Вашингтоном, уздржаће се од реципрочних мера након објављивања списка и пратиће развој ситуације. Дума саветује предузетнике да се престроје и размотре могућности за развој свог пословања у Русији, где се „стварају сви неопходни услови“ за то.
Подсетимо, на „Кремаљском списку“, које је објавило америчко Министарство финансија, налази се 210 имена, 114 политичара и 96 бизнисмена којима могу бити уведене санкције. На „црној листи“ је готово цело руководство Русије, осим председника Владимира Путина и шефице Централне банке Русије Елвире Набијулине, а на листи су и руски бизнисмени чија се имовина процењује на милијарду и више долара.
„Путинов списак“ је састављен како би се Русија казнила за наводно мешање у америчке председничке изборе, а аутори сматрају да би требало казнити само оне олигархе који сарађују са Кремљом.
У Вашингтону кажу да људи који су на најновијем списку нису под санкцијама и за њих засад нема никаквих ограничења, али то не значи да ће тако и остати.
Шеф руске државе је овај списак прокоментарисао речима: „Пси лају, каравани пролазе“.
