Истраживање америчког аналитичког центра показало је да руске снаге у региону имају суштинску предност над снагама НАТО-а, како по броју војника, тако и по количини војне технике.
Алијанса је, према писању листа, подигла ниво борбене готовости на својим источним границама захваљујући додатним вежбама и новим одредима.
У Естонији, Литванији, Летонији и Пољској размештени су вишенационални батаљони. НАТО, такође, има спремну групу за брзо реаговање од 5.000 војника, који у року од неколико дана могу да се пребаце у балтичке земље. У крајњој линији — на папиру, наводи лист.
Без обзира на те потезе, у случају напада Русије, НАТО на том осетљивом месту и даље има снаге које су суштински слабије, наглашава аутор текста. Колико је велика та неравнотежа показује анализа америчког истраживачког центра „Ренд“.
Аналитичари су разматрали сценарио изненадног напада Русије из правца њених западних граница. Ограничили су се на упоређивање војних снага које би заиста могле да буду ангажоване у првим седмицама на Балтику.
По броју војника предност има Русија. Балтичке земље, уз батаљоне НАТО-а и амерички одред у Пољској, могу да мобилишу око 32.000 војника, док је Русија способна да ангажује чак 78.000 људи.
Та неједнакост се само погоршава ако се узму у обзир основни системи наоружања на изабраној територији, утврдили су аутори истраживања.
НАТО располаже с 129 тенкова који су у стању борбене готовости, а Русија има 757 одговарајућих јединица војне технике.
Сличан је и однос снага када је реч о оклопним транспортерима: НАТО има 280, а Русија 1.276. Ипак, највећа разлика уочава се у артиљерији, која игра важну улогу у пружању подршке борбеним дејствима. Однос броја самоходних артиљеријских уређаја је око 1:11, а ракетне артиљерије — 1:270, што говори само за себе, наводи немачки лист.
Према наводима истраживача америчког центра „Ренд“ тако неравномерна распоређеност снага последица је тога што су се западне државе годинама усредсређивале на стабилизацију стања у Авганистану, на Блиском истоку и у Африци.
Огромне количине новца трошиле су се на пешадијске одреде и лака, брза транспортна средства.
„Русија се, напротив, након релативно успешног рата с Грузијом 2008. године, посветила модернизацији свог тешког наоружања и одржавању вежби усмерених против оружаних снага других земаља“, наводи аутор.
Лист посебно наглашава да руске снаге противваздухопловне одбране такође имају велику моћ. Према извештају „Ренда“, у Западном војном округу Русија има више од 600 система „земља-ваздух“ различитих домета, што представља велики ризик за борбене авионе НАТО-а.
Само најсавременији авиони пете генерације могу да лете релативно безбедно, али Алијанса, према наводима листа, има само 363 такве летелице, а већина њих припада Американцима.
Амерички аналитичари скренули су пажњу и на парадокс који постоји већ годинама: без обзира на стратешку предност када је реч о улагању у одбрану, повећање броја војника и основне системе наоружања, НАТО никако не успева да умањи неједнакост у распореду снага у балтичким земљама.
Уместо тога Брисел улаже у опрезно повећање количине наоружања у спрези са спремношћу за дијалог. У седишту НАТО-а страхују да би Москва брзо изједначавање снага могла да схвати као агресивна дејства, а то нико не жели.
Због тога се за сада с војним заостатком у овом региону мире, иако се то дешава мимо воље балтичких земаља, наглашава „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.
