Расте потражња
„Број туриста који се интересују за еколошки чисте територије очигледно расте. О екотуризму се много говори и желимо да верујемо да ће овај вид одмора постати главни облик туризма у Русији“, говори за Спутњик Оксана Ризнич, шефица пројеката еколошког туризма у оквиру центра „Заповедники“, који превасходно има образовну функцију.
Тренд који је запљуснуо практично све сфере овог сегмента тржишта довео је до тога да данас хотелијери и угоститељи све и свашта називају „екотуризмом“, практично све оно што је ван „цивилизације“.
Међутим, Оксана Ризнич подвлачи да еколошки туризам најпре мора бити мотивисан очувањем природе. Осим тога, наша саговорница подвлачи да би такав вид туризма требало да помогне развоју региона, очувању етничког колорита и последично да доведе до повећања животног стандарда становника у провинцији.
Зимска природа
„Зими нема много тура, јер природа спава, али постоји могућност да се отпутује на руски север у посету фармама јелена и новорођеним туљанима. Лети је Арктик веома атрактиван, јер су два летња месеца једино време када се може посматрати природа и живот у том суровом региону“, говори за Спутњик Татјана Калишевска, генерална директорка „Центра еколошких путовања“.
На север, иза поларника, може се отићи и у оквиру организоване туре „Нењецки одмор“. Туристи на моторним санкама долазе до тундре и истим превозним средством се крећу по овим пределима. Живе у јуртама и једу традиционалну храну — супу од јелењег меса, јела од рибе и северно бобичасто воће. Такође, могуће је возити се саоницама у које су упрегнути северни јелени и упознати се са свакодневицом нењецког народа.
Руку на срце, та тура није јефтина, 4 дана за једну особу коштају 55.000 рубаља. Одвојено се мора платити и повратна авионска карта на релацији Москва-Нарјан Мар у износу од око 18.000 рубаља. Лет траје два и по сата у једном смеру. Без обзира на цену, они који су били, кажу да је ово ретко интересантно искуство.
У фебруару и марту се може отићи на тродневну туру „Уралске планине“. Маршрута пролази између највиших превоја јужног Урала са погледом на реку Белу, по четинарској шуми. Цена ове, иначе заиста интересантне и узбудљиве туре је значајно повољнија — 27.000 рубаља по особи, док повратна авио-карта кошта близу 6.000 рубаља на релацији Москва-Уфа.
Али оно што апсолутно одузима дах је посета најдубљем језеру на планети, односно Бајкалу и Тункинској долини. За пет дана туристи могу да се упознају са јужним обалама језера Бајкал, свакодневним животом локалних народа у оквиру етнографског комплекса „Таљци“ под отвореним небом и да пробају јела бурјатске кухиње.
Четири ноћи по особи коштају 21.000 рубаља, а исто толико кошта и повратна карта на релацији Москва Иркутск. Лет траје 5 часова.
Татјана Калишевска свима који су решили да побегну од цивилизације и да се одморе у оквиру неке од еколошких тура поручује да у првом плану није њихов комфор, већ интерес живе природе.
„Врло често имамо потпуно неприпремљене туристе. Из помодарства се пријављују за овакве туре, али заправо не схватају шта их чека. Осим тога, као што смо рекли, данас се продаје све и свашта, па и туре које немају везе са правим еколошким туризмом. Клијенти понекад нису спремни на често сурове, али праве природне услове“, закључује Калишевска.
Нешто ближе дестинације
Не мора се ићи сасвим далеко да би се уживало у понуди руског еколошког туризма.
На сто километара од Москве налази се „Екофарма у Новој Риги“, где се могу јахати арапски коњи, мазити животиње у „контактном“ зоолошком врту, где живе магарци, камиле, патке, препелице и паунови.
Породични агротуристички парк „Коновалово“ се налази на 150 километара од Москве у шуми. На фарми можете хранити нојеве, вијетнамске свиње, козе, али такође можете научити да музете краву. Можете се огрејати у руској сауни, а потом окупати у језеру.
Ако време дозвољава, можете посетити камп „Шишки“ у Карелији, на обалама језера Сундозеро поред националног парка Кивач. Аутомобилом се у овај камп може стићи за 13 часова из Москве или за 6 из Санкт Петербурга.
Када се одмара професионални фотограф
Ипак, блогерка и фоторепортерка Људмила Чередниченко није жалила своје време и упутила се на јесење еколошко путовање око обала Баренцовог мора.
„Замислите, стојим на камену усред корита реке Териберка тамо где се она својим брзим током буквално утапа у Северни ледени океан. Вода у реци је бескрајно чиста и хладна, сагињем се, рукама захватам воду и пијем. Са сваким гутљајем сва моћ природе ме испуњава и освежава. Због тог момента је вредело путовати овако далеко“, усхићена је Чередниченкова.
Са друге стране, она признаје да није једноставно за градског човека да буде далеко од цивилизације и зато се то унапред мора знати и спремити на јаке кише, блато, комарце, али и сусрете са дивљим животињама.
