„′Ајмо, људи, да решимо то питање. Ви морате да донесе решење за Србију. У противном, окренуо бих се 200 посто према евроазијском савезу и Русији. Ако то кажемо што јаче, тада ће нас ЕУ примити трчећим кораком јер им је главни циљ да не јача Русија. А посебно данас, кад се Русија вратила у епицентар света на челу са светским лидером Путином, човеком који је успео да очита лекцију и Американцима и њиховој коалицији у Сирији“, истиче Карић за Спутњик.
Откад се вратио у Србију, Богољуб Карић се не смирује. Гостује по телевизијама, учествује на трибинама, за себе говори да је српски Трамп, па српски Бил Гејтс, па градитељ. Такође, једни за њега кажу да је неправедно 12 година био ван земље, док други кажу да је исто толико година избегавао суђење.
Можете ли нам рећи ко је Богољуб Карић?
— Тешко је то рећи. Пре пола века смо кренули из Пећи, из наше Метохије, развили смо тада први приватни бизнис. У гостима нам је био председник Тито, који је све то подржао, та његова реч била је довољна…
Значи, што би циници рекли, отпочетка сте били уз власт?
— Отпочетка. Значи одмах. Увече смо позвали сву браћу да свирају за њега. Бранко Мамула је тада био адмирал и његов шеф кабинета, он је све то организовао. Онда је Горбачов дошао у Београд, исто су нас представили, па нас је позвао у Москву. Са премијером Николајем Ришковом су нас повели у Лењинов кабинет у Кремљу, где су ми специјално дали да седнем у Лењинову столицу и рекли — ово је наш брат Југословен, први српски капиталиста.
Капиталиста у Лењиновој столици?
— Да. И тако смо добили пуну подршку у Југославији и Совјетском Савезу. Данас ко сам ја? Шта сам ја? Ко су браћа Карић? Не бих знао то да формулишем. Као породица смо се определили да нам област грађевинарства буде основна. Из посла са банкама и осигурањем смо изашли.
ЈА САМ КÔ ИЗГУБЉЕНО ДЕТЕ
Да ли сте ви данас у Србији бизнисмен и политичар или сте бизнисмен који ће можда поново бити политичар?
— Ја сам у Србији и једно и друго. Бизнисмен, а и политичар. Бавим се политиком од 2004. Био сам тада приморан да уђем у политику да бих тадашњим политичарима показао да је све оно што раде погрешно и против интереса државе и грађана. Знали су само да затварају фабрике, да стављају те чувене ланце и катанце.
На ту вашу причу су раније говорили — Богољуб овако прича, али коју је фабрику он купио и коју је фабрику он направио?
— Богољуб није купио ниједну фабрику, а направио је пет фабрика у Пећи и почео да гради још 14 фабрика. Нисмо учествовали у приватизацији, нисмо апсолутно ништа купили у овој земљи.
Хоћете ли сад купити неку фабрику?
— Сад покушавамо да се вратимо у бизнис. Сад сам овде као неко изгубљено дете. Шетам улицама, поздрављам се и сликам са људима, али ја до данас не могу ниједан крамп да закопам и да почнем да градим.
Ко вам брани?
— Па, вероватно ваздух. Не знам ко ми брани, али за ове две-три године осим обећања немам могућности да ништа конкретно радим.
СТРАНЕ СЛУЖБЕ И МИНИСТАР ВОЈНИ СУ МИ САВЕТОВАЛИ — БЕЖИ
Питали смо се шта је ономад, 1995. у Атини, Александар Ђорђевић шапнуо литванском репрезентативцу Марчуљонису. Такође, занима нас ко је Богољубу, кад је ономад отишао из Србије, шапнуо: хеј, склони се…
— Многи су ми шапнули. Од руских, британских, америчких, свих служби… Рекли су ми да ако не одем из земље…
А нико из Србије?
— И из Србије. Рекли су ми да могу да бирам — или да будем под земљом покојни, или да се вратим за неку годину јер сметам тој власти. Ја ту тадашњу власт називам економским терористима. А ко ми је шапнуо од домаћих? Било је више политичара који су дошли, од министра војске, заменика министра војске и других да ми кажу: треба да идеш из земље на неко време. Мислио сам да ме они плаше.
За вас од деведесетих, од увођења вишестраначја, причају да не постоји политичка партија коју Богољуб није помогао?
— То је истина.
Да ли је онда део кривице за то што критикујете те партије и лидере који су вам, према вашим речима, умало дошли главе, и на вама, јер сте их и ви на неки начин направили?
— Да. Скоро да нема партије која код нас као прве приватне компаније није долазила и тражила помоћ. Учествовали смо у демократизацији Србије не сањајући да ће доћи једна група људи којој је циљ апсолутно растурање, уништавање целе земље и разбијање Србије, територије наше, на крају. И тај процес није заустављен.
ХВАЛИМ ВУЧИЋА ЈЕР ВРЕДИ
Председник Вучић максимално чини све што може да то стопира, што није лако, али он чини максималне напоре. На велику срећу, захваљујући његовом политичком умећу. Сматрам га најспретнијим и најмудријим политичарем Србије. Он је успео да Србију подигне на ниво где као грађанин можете да будете поносни. Од Вашингтона, Пекинга, Москве, где год одете је радо примљен гост. Или се први пут дешава да нам амбасадори ногом не отварају врата.
Да ви нисте неки род са господином Вучићем, кад га баш толико хвалите?
— Нисмо никакав род, има ствари са којима се ја и не слажем. Али ово су чињенице које стоје.
Можете ли да наведете три ствари са којима се не слажете са председником Вучићем? Или две?
— Могу да наведем једну, најважнију ствар. Хтео бих да он далеко више економски натера Владу да субвенцијама подиже наше компаније, него да дајемо субвенције страним компанијама.
Малопре сте у разговору хвалили и Владимира Путина. Кога више волите — Путина, Вучића или можда Трампа, пошто сте говорили да сте српски Трамп?
— Знам и Трампа одлично, али да вам искрено кажем, више волим ципелу Путинову него Трампа.
ЈАНИЋИЈЕ ДРУГИ КАРИЋ ЋЕ БИТИ ПРЕДСЕДНИК АМЕРИКЕ
Раније сте говори да у вашој породици за све постоји план, па између осталог и план за бријање бркова. Зашто су бркови били важни?
— Ми не можемо као Кинези да све планирамо за 5.000 година, али можемо да планирамо за 100 година. Рекао сам да ћу обријати бркове у педесетој години, па ме „Миланка, љубави моја“ подсетила на то. Кад је требало да се роди Јанићије Други Карић, предложио сам да се роди у Њујорку. И родио се у Њујорку.
Да би могао да буде председник Америке?
— И ми смо њега планирали, тада сам рекао, биће кандидат за председника Америке…