Сиријска провинција Идлиб постала је право „змијско легло“. Одавде се организују напади на сиријску војску, руске базе и проиранске снаге. Tу се сада налази центар терористичке организације Нусра фронт — одељења Ал Каиде.
Само за последњих месец дана из Идлиба су терористи извели два велика напада на руске снаге у Сирији. Први се десио на Бадњи дан, када су терористи напали руске базе Хмејмим и Тартус ројевима дронова. Том приликом је погинуло и рањено неколико руских војника. Други напад терориста се десио пре недељу дана и завршио се обарањем руског авиона Су-25 код Идлиба. Тада је погинуо пилот Роман Филипов.
Није тајна да је Нусра фронт од почетка рата имао јаку подршку заливских држава и Турске у борби против Башара ел Асада. Данас, након обарања руског авиона Су-25, више нико није сигуран шта ова група, а ни остале сличне њој, поседује од војног арсенала. Дронове који су коришћени за нападе на руске базе су наводно сами направили. Врло могуће, али и технологију за њихову израду је неко морао да им да, од некога су морали да је купе и прошверцују у Сирију. Да не говоримо о противваздушним ракетним комплексима. Након скоро три године борбе против тероризма, Сирија има савременог оружја више него хране. Према првим верзијама, руски авион је оборен америчким системом „Стингер“. С обзиром на то да је Блиски исток добар купац америчког оружја, тешко је утврдити ко га је могао предати терористима. То ће, наравно, знати само Вашингтон, али мало је вероватно да ће ту информацију објавити. Ако ни због чега другог, онда јер се ради о пословној тајни.
Велики шум је подигло и уништење на северу Сирије турског тенка „леопард“ немачке производње, који се сматра једним од најбољих на свету. За овакав подвиг, курдске снаге су наводно искористиле противваздушни ракетни комплекс „конкурс“, совјетске производње. Ова информација још више компликује ствари јер показује да у Сирији сви имају свачије оружје. Русија није никада наоружавала Курде, али могуће је да су они то оружје добили преко треће стране. Пошто курдске снаге и регуларна власт у Дамаску имају неки прећутни договор да им се незванично дозволи аутономна управа, с тим да се боре против терориста, могуће да им је Асад дао нешто наоружања. Уз то, медији су често писали о јако развијеном „црном“ тржишту на којем преко Украјине и балканских држава стиже наоружање из читавог света.
Док на Блиском истоку покушавају да утврде ко је чији и да идентификују земље порекла оружја које сваког дана постаје све опасније по све заинтересоване играче, Американци имају неки свој план. Нема дана да се са Запада не чују оптужбе да Русија жмури на коришћење хемијског оружја од стране режима Башара ел Асада. Наравно, ако су донедавно макар покушавали да сликама и неким прилично танким чињеницама докажу злочине регуларних сиријских снага, сада се све своди на агресивну реторику. Амбасадор Русије у Сирији је за Спутњик објаснио да му се чини да Американци опет нешто спремају у Сирији.
„Узимајући у обзир жалосно искуство Хан Шеихуна, не може се искључити да се на овај начин припрема нова интервенција у Сирији са циљем да се помогну милитанти који трпе пораз за поразом и прекине напредак у процесу политичког решавања кризе након успешног одржавања Конгреса сиријског националног дијалога у Сочију“, рекао је руски амбасадор у Дамаску Александар Кишчак.
Интересантно је да провинција Идлиб припада зони деескалације коју би требало да надгледа Турска. Међутим, у овом тренутку, изгледа да турски лидер Реџеп Тајип Ердоган има преча посла. Са жељом да се једном засвагда разрачуна са немирним Курдима, он је годину дана након првог покушаја још једном прешао границу Сирије и кренуо на Африн и Манбиџ. Турска се сматра за једну од најспособнијих чланица НАТО-а на војном плану али, без обзира на свакодневне хвалоспеве са фронта, изгледа да још увек само тапка у месту. Турски председник је обећао да ће са војском доћи до Идлиба, али изгледа да га тамо нећемо ускоро видети.
Како изгледа, сви су ту: Русија, САД, Турска, Сирија, Израел, Иран, сви терористи света, и још многи играчи. Војника и оружја има довољно за трећи светски рат, само је питање да ли сама Сирија може издржати ту апокалипсу.
