Аустријска политика према Србији дијаметрално се променила од времена деведесетих, када је тадашњи аустријски министар спољних послова Алојз Мок отворено подржавао отцепљење Хрватске и Словеније од Југославије.
Сада аустријски канцелар Себастијан Курц и српски председник Александар Вучић демонстрирају више него срдачне односе. Нови замајац тим односима даје и вицеканцелар Хајнц Кристијан Штрахе који је посетио Београд.
Штрахеова посета, узимајући у обзир његове ставове о НАТО агресији, Косову и Метохији, Републици Српској и санкцијама ЕУ према Русији, на неки начин је симболична. Она долази на дан када председник Вучић путује у осетљиву и веома важну посету Хрватској. Испада, намерно или случајно, не знамо, да је Штрахе дошао да српском председнику пожели срећан пут.
И раније су Штрахе и Слободарска партија показивали доста разумевања за српску позицију, поготово за позицију Републике Српске, каже Душан Достанић из београдског Института за европске студије.
„Сасвим је сигурно да са Слободарском партијом у власти у Аустрији српско-аустријски односи могу да напредују“, каже он.
Достанићев аустријски колега, политиколог Жељко Малешевић, који живи и ради у Линцу, каже да је Слободарска партија у последњих десетак година опозиционог деловања изражавала ставове који су били у супротности од званичне аустријске политике.
Однос према НАТО-у, Русији, Косову и Русији, били су на „српској линији“, објашњава он. Сада, када је Штрахе вицеканцелар, велико је питање колико од својих ставова они могу да прогурају кроз владу.
„Мислим да по питању Косова неће бити великих промена аустријске политике. Повлачење признања неће бити могуће, али ипак сматрам да неке ствари могу да крену набоље. Рецимо, имали смо активизам Аустрије по питању позивног броја, па подршка чланству такозваног Косова у Унеско. Тога, мислим, да више неће бити и то не би требало да се дешава“, сматра Малешевић.
Оба коалициона партнера позитивно гледају на укидање санкција Русији, али Малешевић не очекује да санкције падну одједном, како каже, већ постепено.
Српско-аустријски односи су у узлазној линији, каже некадашњи дипломата Зоран Миливојевић, захваљујући добрим односима између председника Вучића и канцелара Курца, али им Хајнц Кристијан Штрахе даје нови замајац.
Штрахеови ставови нису новост, а Слободари су мањински коалициони партнер и Аустрија ће водити политику на линији већинских ставова у ЕУ, додаје он.
„Међутим, треба очекивати да ће Аустрија подржавати све оне иницијативе које већ препознајемо у ЕУ, које су против санкција Русији, зато што Европа и ЕУ трпе велику штету од њих. Санкције полако постају бесмислене, немају никакве ефекте и главну штету трпи Европа. Аустрија је на тој линији и мислим да ће, како време иде, она бити у оној групи земаља која ће се отворено залагати за скидање санкција и за поновно успостављање оних односа између Русије и Европе какве су имали раније“, објашњава Миливојевић.
Са успостављањем народњачко-слободарске коалиције и уз Штрахеове ставове српско-аустријски односи ће јачати, предвиђа Миливојевић, јер су, како каже, на линији српског принципијелног става који је везан не само за питање КиМ, него и за питање и односа у региону и за односе у Европи, рачунајући и односе са Русијом.
„Овакав став, овакав приступ и његова посета Београду свакако су потврда да се у будућности може рачунати на један конструктивнији став Аустрије, који ће доћи до посебног изражаја за време аустријског председавања ЕУ, које долази после Бугарске“, каже Миливојевић.
Ради се о принципијелном, суштинском, а не декларативном приступу, да без решења српског питања и без уважавања српских интереса неће бити мира и стабилности у региону, додаје Миливојевић.
„У том смислу се може рачунати да ће српско-аустријски односи добити на квалитету и да ће Аустрија бити поборник те тезе, да од Србије зависи стање у региону, да то треба уважавати и да треба имати разумевања за српску позицију“, каже Миливојевић.
Када говори о заокрету у аустријској политици од Мока до Штрахеа, Миливојевић подсећа да Аустрија има геополитичке интересе на Балкану, а у историјској подели карата вековима је била „надлежна“ за наш простор. Са друге стране, и околности се мењају, каже он:
„Није иста ситуација као пре 10, 15 година. Имамо мултиполарни свет. Русија се вратила на светску сцену, Америка није богомдана, у ЕУ ствари не иду како се очекује… Политички интереси налажу Аустрији да се понаша прагматично и да води рачуна о својим интересима. Када је економија у питању, посебан интерес Аустрије је за овај простор, и то треба имати у виду.“
Достанић сматра да се преоријентација аустријске спољне политике догодила због унутрашњих политичких потреба.
„Бирачи који гласају за Слободарску партију нису превише задовољни оним што су добили уласком у ЕУ. Нису превише задовољни статусом Аустрије у ЕУ и сматрају да је њихова будућност у окретању Русији, у смањењу миграција, у решавању сопствених проблема, пре свега проблема безбедности, економском опоравку Аустрије. У том смислу, њима, ако ништа друго, није у интересу да преуређују балканске границе и да у свему слепо следе политику ЕУ“, каже Достанић.
Аустријска спољна политика је до сада следила немачку спољнополитичку оријентацију, објашњава Малешевић, а почетком деведесетих, у интересу Аустрије било је да „велики комунистички комшија“, који је, узгред буди речено, био и гарант аустријске независности, нестане са географске карте.
Зато је Аустрија подржала независност Словеније и Хрватске, каже Малешевић. Међутим, са успостављањем независности бивших југословенских република, према свакој од њих Аустрија води посебну политику, објашњава он.
„Србија је, тренутно, у тежишту дешавања као земља од које зависи много тога на Балкану“, каже Малешевић.
Ипак, наглашава он, доста тога зависи и од Србије. И поред позитивног става о Србији и српском народу који има Штрахе, не може се очекивати да он подржи иницијативе које не подржи Србија. Слободарска партија и Штрахе прихватиће све оно што поводом Косова прихвати и Србија, закључује Малешевић.
