Односи са Русијом и такозвана „руска опасност“ биће кључне теме 54. Минхенске конференције о безбедности, која ће се одржати 16–18. фебруара. Русију ће, као и претходних година, представљати шеф дипломатије Сергеј Лавров.
Током конференције за медије прошлог четвртка, Ишингер је упоређивао однос снага руске војске на западу државе и бројност снага НАТО-а у близини руских граница. Председавајући безбедносне конференције се позивао на „Минхенски извештај о безбедности 2018“, који је припремио амерички аналитички центар „Ранд корпорејшен“.
Измишљена и претерана „руска претња“
Овај извештај је истог дана био објављен у листу Франкфуртер алгемајне цајтунг под насловом „У драматичној мањини“. Као кључни момент се помиње „могућа спонтана руска операција на територији западног војног региона“. Новинари франкфуртског листа тврде да НАТО од 2014. године има своје батаљоне у Пољској и Балтичким државама, али и америчку бригаду од укупно 32.000 војника. Али, пише у истом тексту, оволико војника не би било довољно да се одупру значајно бројнијој руској војсци, која у том региону дуж границе има 78.000 душа. Ламентира се још и над чињеницом да се уз оволико војника не разматра број руских војних авиона.
Према речима Ишингера, ове бројке терају на размишљање. На питање Спутњика, упућено председавајућем безбедносне конференције, колико је реално да руска страна заиста нападне источно крило НАТО-а, Ишингер је одговорио да се „не ради о томе ко рано рани и први креће у напад“, већ да „бројност изазива бриге“.
„То је дисбаланс који не може да спречи нарастање нестабилности, а у случају конфликта та нестабилност би додатно расла.“
„Нарастајуће незадовољство Москве се не узима у обзир“
Запад није озбиљно прихватио упозорење које је изрекао Путин на конференцији 2007. године, као ни иницијативу коју је наредне године изнео тадашњи руски председник Дмитриј Медведев, да се преговара о новом евроатлантском Уговору о безбедности. На ове околности је ових дана у Берлину подсетио немачки новинар Томас Нелс.
Нелс је током једног догађаја посвећеном предстојећој конференцији питао Ишингера да ли он сматра да би било боље да политички кругови и медији нису тада игнорисали неколико добронамерних сигнала Москве. Председавајући је одговорио да је то хипотетичко питање из прошлости, али је и признао да се „читав Запад већ неких 10-12 година веома негативно односи према растућем незадовољству Москве“. Уз то је Ишингер додао да „бисмо се заиста налазили у другачијој ситуацији да смо тада активније радили на припреми преговора“. Према његовим речима, 2017. године је безуспешно покушавао да наведе Путина да прихвати позив и учествује макар у сумирању рада Минхенске конференције.
Након овог берлинског догађаја, учесници су у неформалној атмосфери коментарисали улогу ЕУ на светској сцени, као и какве резултате договора о формирању нове коалиционе немачке владе можемо очекивати. И на самој Минхенској конференцији ће бити речи о томе, као и о улози Кине и САД, али и нуклеарном разоружавању и опасностима попут миграција по међународну безбедност.
