У емисији „На нишану Лазанског“ на нишану се нашао сам Мирослав Лазански, јер он је једини новинар у свету који је прошле недеље посетио Северну Кореју и присуствовао паради која је у Пјонгјангу организована поводом годишњице оснивања оружаних снага те земље.
Вести из Северне Кореје ретке су, осим ако се не ради о новој нуклеарној проби или неком новом потезу севернокорејског лидера Ким Џонг Уна. Међутим, о томе како живе становници ове државе и како изгледа главни град Пјонгјанг има веома мало података.
Нормалан живот
Уврежено мишљење на Западу је да је Северна Кореја држава чији становници грцају у немаштини, где влада глад, а да је све остало плод комунистичке пропаганде.
Међутим, Лазански сведочи да је севернокорејска престоница модеран град, у којем се превоз одвија нормално, упркос санкцијама, да тамо постоје приватне радње и приватни кафићи.
Свуда је могао да иде и све да пита, каже. Пјонгјанг је обилазио у пратњи два преводиоца, а интернет је слободан и нема ограничења.
Култ личности је јако развијен у Северној Кореји, али, како Лазански каже, то им не узима за зло.
„Тешко је ући у душу било ког Азијца. То је Азија, а чак можемо рећи да је Северна Кореја Азија у Азији. Рецимо, по питању морала, они сматрају да морал није променљива категорија протоком времена, него да то мора да буде фиксно и да се преноси са колена на колено. А култ личности наравно да постоји, али они на њега гледају у смислу захвалности Ким Ил Сунгу, Ким Џонг Илу и Ким Џонг Уну, који су сачували независност Кореје и који су омогућили миран живот. Да ли је то стандард Европе — није, али, хајде да не будемо малициозни, па култ личности смо имали и ми“, каже Лазански.
На параду је Лазански, како каже, отишао на позив Генералштаба Северне Кореје, а сама парада била је због Олимпијских игара, која се одржава у јужнокорејском граду Пјонгчангу, сиромашнија него прошле године. Северна и Јужна Кореја на Олимпијским играма наступају заједно, а Ким Џонг Ун послао је на отварање своју сестру као представницу.
„Они су намерно тај војнички део учинили скромнијим него што је то било ранијих година. У домену противваздушне одбране приказали су само један систем кратког домета, а од ракета су приказали ’Хвасонг 14‘ и ’Хвасонг 15‘. То су им најубојитије ракете што се тиче домета и носивости“, каже Лазански.
Моћна војна индустрија
Северна Кореја има развијену војну индустрију, која све производи сама. Једина њена слаба тачка је авијација, али је зато акценат на ракетној индустрији.
„То је једна озбиљна држава која има 25 милиона становника, где не живе сјајно, појединачно, ако гледамо стандард. Али не можете да живите сјајно и да имате атомску бомбу са 25 милиона становника, под изолацијом 50 година. Негде мора нешто да фали. Они су одлучили да имају атомску бомбу да не би изгубили територију“, каже Лазански.
Управо зато што је била технички слабија од претходних, Лазански ову параду тумачи као мировну понуду Северне Кореје. Ким Џонг Ун је показао моћ истовремено редукујући наступ неких других елемената војне моћи.
У својеврсној „офанзиви шарма“, како западни медији називају посету сестре севернокорејског лидера Јужној Кореји, Ким Јо Џонг је позвала јужнокорејског председника у посету Северу.
Већ је један јужнокорејски председник посетио Пјонгјанг и био срдачно примљен, каже Лазански, али питање уједињења полуострва зависи од тога ко ће бити носилац уједињења — Север или Југ.
„Они чак не говоре о ривалству и супротстављању између Северне и Јужне Кореје. Говоре о марионетској елити у Јужној Кореји. Када не би било Американаца, мислим да би процес уједињења ишао много брже“, каже Лазански.
Да се само Корејци питају о уједињењу, нашли би начин да реше политичке несугласице, тврди Лазански.
Симпатије и замерке према Србији
Лазански се осврнуо и на то колико у Северној Кореји знају о Србији, али и шта јој у међународној политици замерају.
„Знају за Новака Ђоковића, да смо у кошарци добри. За Тита сви знају. Србију доживљавају као Југославију. О Београду имају лепо мишљење. Недавно су на телевизији преносили утакмицу наше репрезентације“, рекао је Лазански, али је додао и да су увређени што је Србија у УН гласала за резолуцију која осуђује људска права у Северној Кореји, док су они били против тога да Косово добије статус члана у Унеску.
Кад је било гласање за улазак Косова у Унеско, подсећа Лазански, три гласа су била одлучујућа да Косово не добије статус члана: глас Србије, Сирије и трећа је била Северна Кореја.
„Барем сте могли да изађете из сале кад је било гласање о људским правима, нисте морали да гласате против нас“, преноси Лазански речи заменика министра спољних послова Северне Кореје са којим је разговарао.
Он је навео да је дипломатски покушао да му објасни да би резултат гласања био исти и да је Србија гласала против резолуције, али да би у том случају нанела велику штету себи, јер би уследио одређени притисак Запада и неке реперкусије.
„Међутим, они кажу: ’Важан је принцип, да се поставите принципијелно.‘ Тешко је било објашњавати даље. Јасан је био његов став, а јасан је био и мој. Прешли смо на лакше теме како би избегли конфронтацију даље“, закључује Лазански.
