„Реч је о докапитализацији ’Гастранса‘, али тако да права и удели у компанији остају исти. Дакле, ништа се неће мењати. Циљ је да предузеће ’Гастранс‘ поново буде активни привредни субјекат у складу са домаћим законодавством“, објаснио је Бајатовић.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић, објашњавајући шта тачно значи докапитализација фирме без мењања власничке структуре, каже да то значи да су обе стране уложиле новац пропорционално својим уделима.
Он каже да то није ништа необично у пословању.
Много је важније да ли ће новоактивирана фирма „Гастранс“ градити неки од многобројно најављиваних гасовода, како не би завршила као претходна фирма „Јужни ток Србија“, каже Савић.
Он додаје да све ово мора правно да буде завршено, како би „Гастранс“ био спреман уколико се буде градио „Турски ток“ преко Србије.
„Да ли ће бити ’Турског тока‘ преко Србије то ће зависити од Брисела и Вашингтона, односно њихове политике, мада сумњам да ће дозволити да руски гас ускоро потече овим делом Балкана, али и Европом. За нас је добро што се сада и Турска као велика сила и чланица НАТО-а пита за ове ствари“, рекао је Савић.
Председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић нагласио је да ствари о којима је Савић причао могу да се догоде након што Европска унија јасно каже да нема ништа против градње гасовода.
„Са продужетком ’Турског тока‘ преко Балкана, Србија не само да ће постати транзитна земља, већ са адекватним капацитетима за складиштење гаса може да буде значајно складиште“, поручио је Вулетић.
За сада је извесно да ће руски „Гаспром“ завршити две цеви „Турског тока“ од по 15,750 милијарди кубних метара гаса, најкасније до 20. децембра 2019. године, наводи „Политика“.
Наше наде за конекцију са Бугарском повезане су за њеним прикључивањем „Турском току“, а касније и „Јужном гасном коридору“, европском гасоводу из Азербејџана преко Турске, Грчке, Албаније, за јужну Италију. Што се тиче изградње гасовода до Мађарске, то је крупна инвестиција и питање је ко ће то финансирати, јер се о томе још преговара. Иначе, и Бугарска и Србија прошле године су са „Гаспромом“ потписале мапу пута за изградњу гаснотранспортних капацитета на својим територијама, подсећа „Политика“.
