Изјаве двоје лидера, посебно што долазе од два декларисана десничара, звуче охрабрујуће, ако нису фразе, наводи Пусић у емисији „Спутњик интервју“. Како додаје, искорак хрватске председнице и позив Вучићу прилично је изненадио многе хрватске десничаре, али протести који су организовани поводом тога били су, сматра, релативно мирни.
Главна замерка Вучићу, подсећа, био је његов говор у Глини из 1995, али с обзиром на то шта су све политичари у то доба говорили, „мало ко може на њега да се баци каменом јер је радикалних политичара било за извоз и на једној, и на другој страни“. Важно је, истиче, шта Вучић говори данас.
Пусић такође одбацује критике упућене Китаровићевој што је позвала Вучића у посету.
„Након дугог времена, то је један потез који је уистину домољубан, јер сваком нормалном би требало да буде јасно да се сигурност једне земље много боље чува изградњом добрих односа са суседима него набављањем скупе половне ескадриле авиона, било из Русије, било из Израела. Врло често сам сасвим супротне изјаве или потезе Китаровићеве јавно критиковао, али овај мислим да је добар и користан за Хрватску“, каже Пусић.
Сматра зато да је Вучићева посета Хрватској важна, уз оцену да је он „добро одиграо“. Изражава и наду да ће притисак Европе бити важан фактор да се нешто од договореног и реализује.
Мале шансе за бољи положај Срба
Супротно мишљење износи др Александар Раковић са Института за новију историју Србије, који каже да је песимиста и да не мисли да за Србе у Хрватској долазе бољи дани.
„ХДЗ неће начинити ниједан корак да Срби престану да буду грађани другог реда у Хрватској. ХДЗ контролишу екстремне групе које је требало да демонстрирају, и видимо да их успешно контролишу. Подела улога између Колинде Грабар Китаровић и премијера Пленковића можда је била с намером, али с обзиром на искуство које имамо од ′90. године па до данас, не мислим да ће се положај Срба у Хрватској поправити. Волео бих да грешим“, констатује Раковић,
Нема везе ни, како истиче Раковић, то што је Хрватска у ЕУ и у НАТО-у.
„Црна Гора је у НАТО-у, па се тамо гуше права Срба. За Србе важи један другачији аршин, као што важи за Русију у балтичким републикама“, каже наш саговорник који подсећа да се тај процес према Србима спроводи вековима, везујући га за Римокатоличку цркву.
„Све ће остати потпуно исто, осим уколико ми не постанемо дорасли том проблему, да ми покажемо намеру да тај проблем решимо, али у овом моменту нисмо довољно дорасли томе. Ова посета Вучића може да нам се допадне. Добро је да се државници срећу, али ће резултат бити исти онакав какав је био раније у складу са овим што Колинда Грабар Китаровић рекла крајем 2015, а то је да су Срби политички Хрвати. Она Србе сматра Хрватима. Хајде да ми кажемо да су Хрвати у Војводини политички Срби. То је, пре свега, непристојно. Они су држављани Републике Србије, али су Хрвати у сваком смислу — етничком, културном, политичком“, објашњава Раковић.
Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске, који је присуствовао трећој скупштини Српског народног већа одржаној на крају посете Вучића Хрватској, истиче да је посебно важно да Срби у Хрватској престану да се осећају као грађани другог реда и да се поштују сви договори који су раније постигнути.
То се, како прецизира, односи на повратак избеглих, на њихове порушене куће, на повратак станарских права, отето земљиште…
„И наравно, да не буде више напада ни говора мржње екстремних десничара, који су и овог пута приликом Вучићеве посете протестовали у Загребу“, додаје Будимир.
Охрабрују га ипак поруке Китаровићеве, али упозорава да друга страна ХДЗ-а, Влада Хрватске као извршни орган не шаље такве поруке.
Улога СПЦ и Католичке цркве
У осврту на улогу коју СПЦ, односно Католичка црква могу имати у поправљању српско-хрватских односа, Александар Раковић износи мишљење да је СПЦ, баш као и Србија, непрестано пружала руку.
„Мој став је да је то грешка. Можете пружати руку уколико је испружена друга рука, а друга рука није испружена.
„Није реч само о Степинцу. Политика цркве у Хрвата према Србима биће иста каква је била и током претходних векова, а то је да Срба у Хрватској буде што мање или да их уопште не буде“, сматра он.
Раковић ипак верује да је једно од отворених питања између Србије и Хрватске које има изгледа да буде решено питање несталих.
„То питање није горуће питање за Хрватску. У неком моменту, Хрватска то може да искористи чак и као неки поен да би приказала Европи да ради на решавању спорних питања. За њих је било кључно да очисте Хрватску од Срба, и они су то углавном учинили“, закључује Раковић.
