Лидер Социјалдемократске партије Мартин Шулц, који је пре свега недељу дана склопио договор са немачком канцеларком Ангелом Меркел о формирању коалиционе Владе социјалдемократа и конзервативаца, саопштио је да се повлачи са функције председника те странке.
Одлуку да поднесе оставку Шулц је донео уочи гласања 464.000 чланова СДП-а, који имају прилику да блокирају споразум о „великој коалицији“.
Према речима Мирослава Стојановића, дугогодишњег дописника листа „Политика“ из Немачке, Социјалдемократска партија тренутно се налази у хаотичној ситуацији, јер је у њеном врху у току битка за престиж.
„Рачунало се да ће се Мартин Шулц повући са позиције страначког лидера и да ће место уступити Андреи Налес, шефици посланичке групе СДП-а у Бундестагу, једној врло продорној и енергичној жени. Међутим, и ту су настале велике тешкоће јер су се у странци побунили против такозваног ’именовања‘ Налесове, уместо избора новог председника. Конгрес на којем би требало да се одлучи ко ће бити нови шеф странке је за два месеца, а Налесова је, иако су страначки прваци и даље уз њу, одлучила да се за сада повуче и сачека конгрес на којем ће сигурно фигурирати као један од најозбиљнијих кандидата. Тако да ће до коначних избора ту странку водити Олаф Шолц, градоначелник Хамбурга“, објашњава Стојановић.
Иначе, оставка Мартина Шулца за Стојановића није била превелико изненађење, јер је он „малерозан“ политичар.
„Он је вероватно један од ретких политичара који су свој политички капитал тако брзо потрошили и од готовине направили ситниш. За само годину дана на челу странке он је направио велики успон и велики пад. Његово именовање за шефа партије била је заправо рокада, јер је Зигмар Габријел, тадашњи председник Социјалдемократске странке, уступио место Шулцу. У првих два месеца његове политичке акције на челу СДП-а су стреловито расле, па је та странка од неких двадесетак одсто одједном скочила у прогнозама на 30 одсто. Тада је већ, на неки начин, деловало да ће социјалдемократе формирати Владу и да ће Мартин Шулц бити канцелар. Међутим, врло брзо се све стрмоглавило, уследили су покрајински избори који су му приредили прави шок и он се од тада више није опоравио, а његова кандидатура за канцелара је неславно прошла“, подсећа Стојановић.
На изборима 24. септембра прошле године Шулцов СДП доживео је велику срамоту — освојио је свега 20,5 одсто гласова, што је био најгори резултат у послератној историји те странке. Он је у изборној ноћи рекао да неће ући у коалицију са Меркеловом, али је направио велики обрт, који му је, на крају, дошао главе, јер је изгубио поверење страначких другова.
„Уочи коначних одлука у преговорима између конзервативаца и социјалдемократа чинило се да се спасава његова политичка каријера, јер су из тих преговора социјалдемократе изашле као победници. Он је прихватио место будућег шефа дипломатије, али је очигледно прекршио договор који је имао са Зигмаром Габријелом — да ће у случају формирања коалиције са Меркеловом, Габријел остати министар спољних послова. Гарбријел је показао да је увређен и изјавио да тако нешто не приличи СДП-у, где се дата реч увек ценила. То је очигледно деловало емотивно на Шулца који је убрзо поднео оставку на претпостављено место шефа дипломатије, а коначно и на место председника партије“, објашњава Стојановић.
Како каже, у таквим околностима унутар СДП-а погоршавају се изгледи за формирање „велике коалиције“ социјалдемократа и конзервативаца.
„Питање је како ће све ово што се дешава у врху СДП-а деловати на чланство које почетком марта треба да се изјасни о споразуму о новој Влади. Постоји вероватноћа да ће то изгласавање ипак ићи у прилог будуће ’велике коалиције‘ и уколико социјалдемократе аминују тај споразум, онда ће једна стабилна Влада вероватно бити формирана пре Ускрса. Међутим, уколико чланови СДП-а одбаце споразум са конзервативцима, највероватнији су нови избори“, примећује Стојановић.
На питање каква судбина, у случају нових избора, чека немачку канцеларку Ангелу Меркел, Стојановић каже да су у Хришћанско-демократској унији учестале критике на њен рачун као водеће снаге у преговорима са СДП-ом, уз оцену да је ишла више за сопственим интересима одржања на власти, него за интересима странке.
„Замерају јој што је најважнија министарства препустила својим партнерима, а она је на то одговорила да је то био једини начин да се формира стабилна Влада и поручила да ће она ипак предводити странку и у случају нових избора. Дакле, нема повлачења када је реч о Ангели Меркел. Иако се већ увелико поставља питање ко би требало да буде њен наследник, помиње се смена генерација и лицитира се са више имена, тренутно нема ниједне личности која би заиста могла да буде њен ривал и да води странку на евентуалним новим изборима“, уверен је Стојановић.
