Традиционално, Масленица почиње седам дана уочи Великог поста и траје целе недеље. Ове године се празнује од 12. до 18. фебруара.
Овај древни словенски празник, којим се испраћа зима и дочекује пролеће, један је од омиљених народних празника, који протиче у знаку свеопштег народног весеља, масовних шетњи и фестивала.
Главни симбол Масленице су палачинке, које се пеку током свих седам масленичких дана. Оне симболизују сунце и долазак пролећа. По традицији, прва палачинка прави се за покој душе свих умрлих и носи се на гробље или се даје сиромашнима.
У дане Масленице обичај је јести палачинке, ићи у госте и гостити. Одржавају се и народне шетње, које прате разне забавне игре и песме. На крају празника на ломачи се спаљује страшило од сламе, а у ватру се бацају и палачинке, што представља одлазак хладне зиме. То је, уједно, и знак да би расположење требало утишати и умирити, јер долази Велики пост.
Сваки дан овог празника има своје традиције, обичаје и називе. Понедељак је „дан сусрета“, уторак је „дан разигравања“, среда је „дан гурмана“, четвртак — „разбибриге и лумповања“, петак — „таштинe вечери“, субота — „заовиног посела“, а недеља је „дан праштања“.
Руси кажу да у дане Масленице не ваља госте дочекивати у неочишћеној кући. У прва три дана, током трајања Уске Масленице, могу се слободно обављати сви кућни послови, али се већ у четвртак, када наступи Широка Масленица, сви радови обустављају и до краја недеље дани се проводе у весељу. Не ваља се ни свађати, љутити и псовати.
Истраживање спроведено уочи Масленице је показало да ће ове године палачинке јести чак 88 одсто Руса, али и да ће већина грађана земље поштовати и друге обичаје који се везују за овај празник.
Анкете кажу да ће у народним шетњама учествовати скоро половина грађана — 46 одсто њих; страшило од сламе запалиће 39 одсто испитаника, док ће 70 одсто грађана ићи у госте или ће у својој кући угостити ближње.
Истовремено, Руси се придржавају и православних обичаја: 83 одсто Руса затражиће опроштај од својих ближњих на Опроштајну недељу тј. последњу недељу уочи Великог поста.
У традицији Масленице посебно место заузима духовност човека — пред почетак Великог поста требало би се „очистити“ од рђавих мисли, помирити се са непријатељима, покајати се за лоше мисли и лоша дела, тражити опрост и опростити, и све лоше оставити у прошлости. Празник се дочекује и слави „чистих“ мисли, у радости и весељу.
Палачинке се у дане Масленице пеку од пшеничног, овсеног, хељдиног и кукурузног брашна, а понекад и са додатком кромпира, тикве, јабуке и крем сира. Служе се са кавијаром, лососом, печуркама, павлаком, медом, разним кремовима, џемом или топљеном чоколадом.
У главном граду Русије на фестивалу „Московска Масленица“, који је у току, биће направљено преко 170 врста палачинки, а на многим трговима је и створена атмосфера празновања Масленице из прошлих векова.
Масленичне шетње се одржавају у више од 20 московских паркова, а у парку ВДНХ биће приређен и шоу робота, који пече палачинке. Робот је специјално „обучен“ да пече што брже и што тање палачинке.
У Москви и другим градовима Русије организују се и маскенбали, концерти, позоришне представе, сајмови, разна такмичења за децу и одрасле и бесплатне екскурзије.
Медији су последњих дана пуни савета како испећи најукусније палачинке, где и како славити празник. Кувари откривају своје трикове и рецепте, а московски дијетолози саветују и како прославити Масленицу а не наштетити здрављу.
