Наиме, инцидент се догодио исти дан када је најављен и протест Бошњачког покрета испред амбасаде Србије, такође на Дан државности наше земље, самим тим, како оцењује амбасадор Србије у Босни и Херцеговини Станимир Вукићевић, постоји велика шанса да су та два догађаја повезана.
Иако Вукићевић тврди да ни амбасада, ни Србија нису ништа предузимале да би ико на тај начин реаговао, аналитичари су мишљења да овим гестовима земље нашег регионе показују право лице, поготову ако се узме у обзир да је дуги низ година Запад за све на Балкану у највећој мери кривио Србију, док је сада све више оних који виде да је Београд заправо тај који представља фактор стабилности.
Према речима политичког аналитичара и професора доктора Стевице Деђанског, битно је само да те провокације не пређу у нешто горе. Како тврди, званична политика Србије је већ дуже време помирљива и стога није потребно доказивати региону да управо Србија представља фактор стабилности.
„Ми никада нећемо Хрватима или Бошњацима моћи да докажемо да смо искрени и да желимо добро, јер њих то не интересује. Те земље користе националну реторику да би постигле одређене поене у свом бирачком телу. Оно што ми радимо је у интересу пре свега наше земље, јер нама одговара мир и стабилност у региону и управо то показујемо западним земљама“, сматра он.
Како објашњава, Србија настоји да спречи било какве оштре речи, како би у региону наступио неки бољи живот, што се могло видети и у одласку председника Александра Вучића у Хрватску, где је показао да Србија заиста има искрене намере, упркос чињеници да је тамо дочекан нападима, како на њега лично, тако и на нашу земљу у целини.
Деђански подсећа и да у свим земљама, па и у државама у којима је заступљена стабилна демократија, када дође изборна година, политичари се другачије понашају, самим тим није ни чудно да се тако нешто дешава и у Босни и Херцеговини – у земљи којој предстоје драстичне промене политичких лидера.
Он се осврнуо и на члана председништва Босне и Херцеговине Бакира Изетбеговића, за кога је рекао да је пред политичком пензијом, будући да је изузетно непожељан и од стране бошњачког народа. Стога, није искључено да он оваквим акцијама покушава да скрене пажњу на себе и „испод жита“ започне којекакву политичку партију или покрет који ће у будућности бити под његовом контролом.
