Током готово 70 година национална безбедност Велике Британије била је директно повезана с НАТО-ом. За оснивање Алијансе, која је 1989. године успела „мирно да здроби комунизам“ у Источној Европи, делимично је заслужна послератна лабуристичка влада Клемента Елтија. Сви наредни лидери ове партије искрено су подржавали војни блок. Изузетак је актуелни лидер – Џереми Корбин, указује „Тајмс“.
Не тако давно била је објављена информација о томе да је Корбин осамдесетих година био у контакту с агентом чехословачке тајне полиције Јаном Димичем, али је британски политичар ове наводе негирао.
Лист не искључује могућност да су подсећањем на Корбинове везе социјалистичке специјалне службе једноставно одлучиле да повећају обим свог утицаја у Уједињеном Краљевству.
Током Хладног рата, пише лист, британски пацифисти су „несвесно служили Совјетском Савезу и његовим сателитима, залажући се за једнострано разоружавање НАТО-а”. Поборник ових идеја био је и Корбин, тврди „Тајмс“.
Према наводима листа, поједини радикални чланови Корбинове партије били су отворени симпатизери Совјетског Савеза. Осам посланика-лабуриста подржавало је организацију „Светски савет мира“, коју је „контролисала Москва и која је ширила кремаљску пропаганду“.
У 21. веку Корбин је наставио своје „антинатовске активности“. Он је 2004. године потписао документ поднет на разматрање Доњем дому британског Парламента, у којем је наведено да се Алијанса умешала у косовски конфликт пет година раније, уз изговор о измишљеним тврдњама у геноциду.
„Тајмс“, међутим, објашњава својим читаоцима да НАТО, заправо, „није дозволио да се истинска хуманитарна трагедија претвори у нешто много горе“.
Корбин је 2011. године изјавио да је НАТО претња свету. У прошлогодишњем интервјуу он је одбио да одговори на питање да би упутио британску војску да штити савезнике из Северноатлантског блока када би на њихову територију упала руска армија. „Овакво понашање је изгледало или као неразумевање, или као практично игнорисање Повеље Алијансе“, сматра лист.
„То није просто низ погрешних политичких процена. Корбин показује наивну неспособност да разликује неидеално, али слободно западно друштво од режима који практикују репресију, масовна убиства и етничка чишћења. Неопходно је не само да одговори на питања о некадашњим контактима, него и да објасни своју опасну безбрижност када је реч о заштити слободе“, закључује „Тајмс“.
