Постоје три велика основна разлога што је, према мишљењу програмског директора Цесида Бојана Клачара, кампања за београдске изборе релативно млака и доминантно фокусирана на терен и интернет.
Први разлог који наводи јесте што осим Српске напредне странке и можда Драгана Ђиласа не постоји изборна листа која може да води важну и интегрисану кампању која треба да уради добру сегментацију циљних група и која може да понуди разнородне канале комуникације.
Кампања намерно испод радара
Зато се већина странака одлучује на оно што може да приушти за релативно мало новца, што се, напомиње Клачар, углавном сведе на неку врсту теренског рада и на интернет.
„Други разлог јесте да је негде у овој кампањи стратешка процена Српске напредне странке да не иде превише интензивно у кампању како не би поларизовала јавност и како не би додатно, својом агресивнијом комуникацијом, мотивисала опозиционе бираче који би могли да изађу на изборе“, истиче програмски директор Цесида.
Због тога, прецизира Клачар,СНС, која има ресурсе да води кампању на све начине и у свим каналима комуникације, ову кампању и даље држи испод радара бавећи се групама које су њима у неком моменту важне.
„Трећи разлог је онај који је дугорочно можда најпроблематичнији што се тиче друштва, а то је што ова кампања показује да смо изгубили и битно умањили потенцијал онога што се у развијеном друштву зове ’страначки живот‘. Дакле, нестанком јаких страначких организација дошли смо у ситуацију да имамо мањак страначких политика, мањак страначке борбе и оне тензије коју носи предизборна кампања различитих идеологија и различитих вредносних принципа“, напомиње Клачар.
Врло је тешко да као слаба организација или као нека група грађана водите озбиљну кампању, истиче он, јер нити имате личне ресурсе за то, нити имате логистичке ресурсе и самим тим као странка имате и скромније финансијске могућности.
„Ова кампања је круцијални доказ колико је важно да се у Србију врати тај страначки живот који смо изгубили после 2012, јер кад добијемо јаке странке у политичкој арени, добићемо и интензивнију комуникацију и грађани ће у тој интензивнијој комуникацији моћи да чују различите идеје јер ће странке да се боре да те идеје објасне као њима важне. Скептичан сам да ћемо без тога у будућности имати битно другачије кампање од ове данас“, песимистичан је Клачар.
Избори јесу локални, београдски, али цена на националним медијима се плаћа као да се гласа од Врања до Суботице, констатује за Спутњик Зоран Станојевић, уредник на Јавном сервису, па је процена многих партија била да се не исплати плаћати скупе рекламе да би се погодио релативно мали простор, неких 20-ак одсто гласача.
Бирачи стабилни, бука узгредна
„Разлог зашто се иде на интернет јесте што је на интернету могуће релативно јефтино направити рекламу, али јефтина реклама на интернету не даје добар резултат. То значи да онај ко не испита добро интернет и не гађа оне бираче који су му потребни, не може да се нада да ће не–знам–шта остварити. Такође, велики број бирача за које се треба борити није на интернету. Значи, има доста пензионера који интернет користе на потпуно другачији начин и до њих те поруке уопште не стижу“, указује Станојевић за Спутњик.
Овде се заправо води битка за младе гласаче и можда нешто за ове средњих година, подвлачи он, али више се прави нека гужва и важно је да се о нечему прича него што заиста постоји озбиљан план како да се постигне резултат, како да се стигне до неког бирача.
„Лично, као бирач, не осећам да ме је било ко од кандидата до сада пронашао. Кад би, рецимо, гледао ко је конкретно мени послао неку поруку у којој сам се препознао и осетио да је то за мене, морам да признам да тако нешто нисам доживео. Не верујем да сам баш ја неки изузетак кога промашују, морала би нека од тих двадесет кампања до мене да стигне“, резонује Станојевић.
Прави се гужва, понавља Станојевић, али суштински сви рачунају да су бирачи у Београду утврђени, да се тачно зна ко за кога гласа, да је то средина која је иначе довољно избомбардована политиком у ранијим временима и да је сад само потребно да то што су годинама заливали пожању без неког великог улагања.
Осим што је и даље јефтинији, зато што је интернет обавезан канал комуникације свих странака, према мишљењу Бојана Клачара, постоје додатна два разлога. Први је чињеница да у Београду можете да се обратите људима који су изнад просека и где постоји већа пенетрација интернета у односу на остатак Србије.
„Наравно, странке негде морају да се позиционирају према интернету као према медију будућности. То у Србији још није на том нивоу као што је у свету, није пресудно за исход кампање, али је врло важан и странке имају на уму да ће за неких пет или десет година бирачи да буду они грађани Србије и Београда којима је интернет нешто чиме су се можда служили и пре него што су научили да пишу“, прецизира Клачар.
Важан разлог због чега све партије своје спотове мање-више пуштају на интернету, сагласан је Клачар са Станојевићем, јесте чињеница да немају довољно новца да изађу на телевизије са националном фреквенцијом, за разлику од прошлости кад је било шест-седам странака које су могле да имају потпуну кампању која је укључивала и спотове на националној телевизији.
