Споразум о демаркацији о државном разграничењу Црне Горе и Косова, који је потписан пре неки дан у Подгорици, фактички је само поклон Албанцима за њихову „десетогодишњицу такозване независности“.
Споразум који би требало да ратификује Скупштина Косова сутра на посебној седници чека се и у Бриселу, јер ако се то деси, Косово ће на свој „десети рођендан“ добити још један поклон — визну либерализацију. За ратификацију Споразума о демаркацији потребан је 81 глас међу 120 посланика у Скупштини Косова. Математички, постоји 78 гласова, не рачунајући гласове Српске листе, али ако Српска листа каже „да“, усвајање споразума је сигурно. До тада је „све на леду“. У Српској листи о овоме, кажу, још није било разговора, али с обзиром на то да је у питању такозвани међудржавни споразум, очекивано је да га српски посланици игноришу.
Политиколог са Косова и Метохије Александар Стојановић каже за Спутњик да, како год се окрене, српски посланици нису у завидној позицији.
„Вероватно да ће се, као и за остала кључна питања, Српска листа и за ово обратити званичном Београду, и ту ће се тражити нека врста мишљења, можда и став правне струке, па ће се тек онда доћи до неке одлуке“, процењује Стојановић уз напомену да је могуће да се деси да гласови српских посланика ни не буду потребни.
С друге стране, у званичним круговима у Србији питање демаркације границе Црне Горе и Косова се не третира јер „Србија (самим тим и Косово и Метохија) има утврђене границе са Црном Гором“. Додаје се и да су оне засноване на основу Устава из 1974. године, а потврдила их је и Бадинтерова комисија, која је после распада СФРЈ предвидела да „новонастале државе имају државне границе у истим оквирима у којима су их имале као републике у Југославији“.
Оно на шта наш саговорник, међутим, указује јесте чињеница да Црна Гора о овоме није разговора и са Србијом.
„Србија се није питала за део њене границе и поред тога што се Косово и данас третира под Резолуцијом 1244. Косово са звездицом и под Резолуцијом се води и унутар Европске комисије и Европске уније, тако да је ту Србија искључена из битног процеса, а имала је право да се пита, пошто је то део њене територије под протекторатом“, напомиње наш саговорник.
Спорна територија налази се на обронцима планине Проклетије и обухвата око осам хиљада квадратних километара. Приштина је захтевала да се граница повуче онако какао је одређена Уставом из 1974. године, док се Подгорица позивала на старе катастарске књиге. У декларацији двају „председника“ се наводи да ће након ратификације споразума у косовском парламенту бити формирана заједничка радна група за обележавање граничне линије, која ће „идентификовати и адресирати потенцијалне неспоразуме“ током обележавања границе. На специфичан начин ће размотрити и кориговати сектор у правцу Чакора и Куле.
Скупштина Црне Горе је већ ратификовала споразум, који је постигнут још 2015. године. Иначе, територију Косова и Метохије од Црне Горе дели простор дуг 80 километара, а разговори о демаркацији трају од 2011. године. Претходно су косовске власти завршиле демаркацију граница са Македонијом и Албанијом.
У црногорским медијима се наводи да је Црна Гора овим споразумом „показала добру вољу“ јер је прихватила да Радна комисија ради на размени територија, ако то буде у интересу локалног становништва, највише у дужини 50 до 100 метара, с тим да на крају размена буде метар за метар. С друге стране, државна комисија стручњака за мерење територије Косова потврдила је да је површина Косова иста као што је била и досад, и да износи 10.906 километара квадратних.
Иначе, овај гранични проблем почео је да се јавља 1999. године, свега неколико месеци после НАТО бомбардовања СРЈ, када су припадници Кфора срушили пут ка врху Чакора, од Мурине према Пећи, и на неколико места поставили „пирамиде“ које су за снаге међународне заједнице биле линија разграничења Црне Горе и Косова. Тај посао је изведен на штету Црне Горе, јер су „пирамиде“ постављене 850 метара унутар њене територије, а Косово је тај простор касније ставило под своју контролу.
