Пуцњи у Украјину
Напетости у центру украјинске престонице расле су неколико недеља уназад, али је средина фебруара донела прве конкретне проблеме. Положај тадашњег председника Јануковича је 17. фебруара још деловао сасвим стабилно. Међутим, у наредна два дана ситуација се нагло променила. Поновни сукоби између полицајаца и опозиције су довели до људских жртава.
Власти су покушале да смире ситуацију. Председник Јанукович се договорио са лидерима опозиције да ће успоставити примирје. Дан националне жалости је био објављен 20. фебруара. Горка иронија је довела до тога да управо на овај дан дође до масовних нереда и бројних жртава у центру украјинске престонице.
Први пуцњи су се чули већ ујутру на Тргу независности, пошто је дошло до уклањања кампа опозиционера. Око девет сати ујутру, опозиционери су прешли у напад и заузели Октобарски дворац и Обелиск независности. Полиција се повлачила, пуцњава је постајала све интензивнија. Погинуле су 53 особе, од тога 4 полицајца.
После победе, присталице покрета Евромајдан су оптужиле полицајце да су они криви за масовно крвопролиће. Према подацима комисије на чијем је челу био Генадиј Москал, ватру су отворили снајперисти Кримске територијалне управе Унутрашње војске.
Спутњик је објавио интервју са грузијским снајперистима са Мајдана, са Кобеом Нергдзеом и Александром Ревазишвилијем. Они тврде да је питање о пуцњави било дискутовано са Андрејем Парубијем и Сергејем Пашинским. Данас су ова двојица председник Врховне раде и шеф комитета Раде за одбрану и безбедност. Тачне инструкције снајперисти су добијали од бившег америчког војника Кристофера Брајна. Оружје је у зграду конзерваторијума и хотела „Украјина“ донео лично Пашински и сâм је отворио паљбу из аутомата. Из карабина „Сајга“ је пуцао Владимир Парасјук, касније официр батаљона „Дњепар“ и народни посланик Украјине.
„У основи садашње украјинске власти су крв и лаж“, говорио је бивши украјински премијер Николај Азаров.
Како се предао Јанукович
Догађаји након масовне пуцњаве и погибије десетина грађана довели су до колапса украјинског државног система. Сатеран у ћошак, председник Јанукович је фактички капитулирао. Он је 21. фебрара, у присуству опозиционара, потписао Споразум о регулисању политичке кризе, и било је договорено одржавање ванредних избора. Радикални део опозиционара са Мајдана — групу Десни сектор — делимично повлачење Јануковича није задовољило.
Пошто су радикалне групе претиле да ће наставити насиље уколико не дође до оставке председника, 21. фебрара увече Јанукович је дефакто испунио захтеве и напустио Кијев.
У Украјини је почео прави хаос. Опозициони активисти су по сопственом нахођењу почели да мењају власт у регионима, упадају у државне зграде и „заводили ред“. Јанукович који више није управљао државом, де јуре је одбијао да призна пораз. Власт је допала шака лидерима „опозиционог“ покрета за Мајдан, који заправо нису имали никакве легалне основе за то.
Смена власти се настављала, полиција се повукла. Када више није било јасно где се заправо налази Јанукович, Андреј Парубиј је објавио да опозиција у потпуности контролише Кијев.
