Учествовали сте на Минхенској конференцији о безбедности, где сте изјавили да ће Иран одговорити на било какво нарушавање нуклеарног споразума. Каква је по Вашем мишљењу данас ситуација тим поводом? Да ли ће европски учесници „шесторке“ рескирати и подржати жељу САД да укину тај споразум?
— Цела међународна заједница данас, осим Трампове администрације, Израела и две, три блискоисточне државе, тај споразум доживљава као међународни документ, а не као билатерални уговор између САД и Ирана. Подсетићу да међународни уговори не могу бити промењени у једностраном поретку. Ако би пак дошло до таквог преседана, онда ће убудуће преговарање и усвајање правних норми у светским размерама постати далеко сложеније.
Зато све оно што се сада дешава у вези са тим споразумом, више је од њега самог, јер се тиче међународног поретка. Међународни уговори више никада неће моћи да буду постигнути, уколико се уведе правило да једна држава самоиницијативно може да изађе из споразума, па макар то била и супердржава. Ако САД одлуче да ипак учине тај опасан корак и пониште свој потпис, они ће сами себе изоловати.
Ми тај документ посматрамо као основни принцип. Али морамо још да видимо како ће европске државе реализовати све неопходне кораке како би тај споразум опстао на снази. Они јавно говоре да нису спремни за било какву ревизију уговора и, као друго, они се и сами боре за очување сопствених интереса у складу са свим одредбама споразума.
Иран је изјавио да има спремљену тактику у случају једностраног повлачења САД из Споразума. О каквим контрамерама Техерана се конкретно ради?
— Наравно, ми не желимо да плашимо било кога. Ипак, желимо да сви трезвено размишљају и да са одређеном пажњом усвајају избалансиране одлуке. Нажалост, САД се не придржавају преузетих обавеза, које проистичу из Споразума. Ако Вашингтон одлучи да једнострано поништи свој потпис на том документу, то ће значити, са једне стране, да су Американци нарушили одредбе правне норме, а са друге стране онда ће Иран применити низ мера које се сигурно неће допасти САД. А то који ће сценарио применити Техеран, зависи од политичке мудрости САД. Рећи ћу само то да онај ко имало размишља, морао би се плашити иранског одговора.
Недавно је команда обавештајне службе копнене војске САД објавила да почиње са радом на новом програму који би требало да анализира емотивну позадину, односно „тон“ порука на друштвеним мрежама у Русији, Ирану и Северној Кореји, као и да генерише одговоре који би одржали исти такав тон оригиналних порука. Претпоставља се да војска САД планира да користи ботове како би надгледали објаве на друштвеним мрежама и утицали на њихове кориснике. Имајући у виду да сте активни корисник Твитера и Инстаграма, шта мислите о томе? Хоће ли САД успети да утичу на иранске кориснике?
— САД увек покушавају да користе технолошки напредак како би остварили циљеве своје рушилачке политике. И овај случај није изузетак. Важно је обратити пажњу на неопходност оптималне употребе сајбер простора. Друштвене мреже су створиле могућност да дође до обарања монопола над информацијама. Реалност је таква да се медијске империје, које обично контролишу Запад и ционисти, руше управо због напретка сајбер простора.
Наравно, САД користе различите начине остваривања утицаја и покушавају да врате себи своју изгубљену моћ монополисте над информацијама. Зато је и за кориснике и за владе наших држава од пресудне важности да отворено искористе ту могућност.
И за крај, да ли читате руске медије и конкретно Спутњик?
— Да, колико ми то дозвољавају обавезе. Осим тога, ја не говорим руски, добијам информације о писању руских медија од пријатеља који говоре руски. Али пошто Спутњик пише и на арапском и на фарси језику, да, редовно вас читам.
