https://sputnikportal.rs/20251230/1194294579.html
Економија у свету у перманентној кризи, хоћемо ли у 2026. имати више среће
Економија у свету у перманентној кризи, хоћемо ли у 2026. имати више среће
Sputnik Србија
Година за нама и глобално и локално била је све оно што нисмо желели на њеном почетку. Хоћемо ли имати више среће са 2026, јесмо ли за нама оставили оно што је... 30.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-30T21:00+0100
2025-12-30T21:00+0100
2025-12-30T21:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/1e/1194294421_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_b59fea4fe848f61bc693baffa6850bcd.jpg
Економија у свету у перманентној кризи, хоћемо ли у 2026. имати више среће
Sputnik Србија
Година за нама и глобално и локално била је све оно што нисмо желели на њеном почетку. Хоћемо ли имати више среће са 2026, јесмо ли за нама оставили оно што је утицало да нам у 2025. раст бруто домаћег производа уместо 4,0 одсто буде преполовљен?
О миру у Украјини се већ дуго прича, па и преговара, што ипак не мора да значи да је на видику. Западна блокада руских енергената утицала је на преусмеравање њихових путева како на глобалну, тако и на европску привреду. Наравно и на српску, поготово у светлу америчких санкција Нафтној индустрији Србије због руског удела у тој компанији, виталној по српски буџет и економију.
Као да то свету није било довољно, чија се економија, како то стручњаци називају, још од 2008. године налази у перманентној кризи, 2025. су посебно зачиниле чувене Трампове тарифе – додатне царине које су САД увеле на производе увезене из највећег броја земаља.
Србија је приде имала муку са протестима и блокадама свега и свачега, од саобраћаја, до школства, незадовољних актуелном влашћу којој би да виде леђа. На све то суша је „досолила“ и прилично скратила род највећем броју култура, што смо сви платили, а највише произвођачи.
Шта после таквог биланса очекивати у 2026. години, како до планираног раста српске привреде од три одсто? Шта нас то и глобално и локално још може изненадити, је ли по закону вероватноће време да нас овог лета прескочи суша, како ће се на произвођаче одразити почетак примене еколошких царина које нам уводи ЕУ? Хоће ли се укидање ограничења маржи у фебруару одразити на инфлацију?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом Иваном Николићем из Института друштвених наука, једним од уредника часописа „Макроекономске анализе и трендови“.
Година за нама и глобално и локално била је све оно што нисмо желели на њеном почетку. Хоћемо ли имати више среће са 2026, јесмо ли за нама оставили оно што је утицало да нам у 2025. раст бруто домаћег производа уместо 4,0 одсто буде преполовљен?О миру у Украјини се већ дуго прича, па и преговара, што ипак не мора да значи да је на видику. Западна блокада руских енергената утицала је на преусмеравање њихових путева како на глобалну, тако и на европску привреду. Наравно и на српску, поготово у светлу америчких санкција Нафтној индустрији Србије због руског удела у тој компанији, виталној по српски буџет и економију. Као да то свету није било довољно, чија се економија, како то стручњаци називају, још од 2008. године налази у перманентној кризи, 2025. су посебно зачиниле чувене Трампове тарифе – додатне царине које су САД увеле на производе увезене из највећег броја земаља. Србија је приде имала муку са протестима и блокадама свега и свачега, од саобраћаја, до школства, незадовољних актуелном влашћу којој би да виде леђа. На све то суша је „досолила“ и прилично скратила род највећем броју култура, што смо сви платили, а највише произвођачи.Шта после таквог биланса очекивати у 2026. години, како до планираног раста српске привреде од три одсто? Шта нас то и глобално и локално још може изненадити, је ли по закону вероватноће време да нас овог лета прескочи суша, како ће се на произвођаче одразити почетак примене еколошких царина које нам уводи ЕУ? Хоће ли се укидање ограничења маржи у фебруару одразити на инфлацију? О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом Иваном Николићем из Института друштвених наука, једним од уредника часописа „Макроекономске анализе и трендови“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Година за нама и глобално и локално била је све оно што нисмо желели на њеном почетку. Хоћемо ли имати више среће са 2026, јесмо ли за нама оставили оно што је утицало да нам у 2025. раст бруто домаћег производа уместо 4,0 одсто буде преполовљен?
О миру у Украјини се већ дуго прича, па и преговара, што ипак не мора да значи да је на видику. Западна блокада руских енергената утицала је на преусмеравање њихових путева како на глобалну, тако и на европску привреду. Наравно и на српску, поготово у светлу америчких санкција Нафтној индустрији Србије због руског удела у тој компанији, виталној по српски буџет и економију.
Као да то свету није било довољно, чија се економија, како то стручњаци називају, још од 2008. године налази у перманентној кризи, 2025. су посебно зачиниле чувене Трампове тарифе – додатне царине које су САД увеле на производе увезене из највећег броја земаља.
Србија је приде имала муку са протестима и блокадама свега и свачега, од саобраћаја, до школства, незадовољних актуелном влашћу којој би да виде леђа. На све то суша је „досолила“ и прилично скратила род највећем броју култура, што смо сви платили, а највише произвођачи.
Шта после таквог биланса очекивати у 2026. години, како до планираног раста српске привреде од три одсто? Шта нас то и глобално и локално још може изненадити, је ли по закону вероватноће време да нас овог лета прескочи суша, како ће се на произвођаче одразити почетак примене еколошких царина које нам уводи ЕУ? Хоће ли се укидање ограничења маржи у фебруару одразити на инфлацију?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом Иваном Николићем из Института друштвених наука, једним од уредника часописа „Макроекономске анализе и трендови“.
