Са толиким бројем истраживача, аутора и учешћем више од 80 институција, тај рад, како истичу из Народног музеја у Београду, спада међу два највећа подухвата те врсте у историји.
Старовић је виши кустос Народног музеја у Београду који је радио на антрополошким налазима са локалитета Старчево и Сараоци-Језава, код Смедерева, Борић ради на Колумбија универзитета у Њујорку, а Антоновић у Археолошком институту у Београду.
То није само велики успех српске археологије, већ првенствено вест о изузетно значајној студији ДНК и генома древних популација Европе, која је до дана објављивања привукла огромну пажњу светске стручне јавности, стоји у саопштењу Народног музеја.
Резултати студије доносе сасвим нове, а понегде и изненађујуће закључке о пореклу европског становништва, а подаци са локалитета Лепенски Вир, Власац и Ајмана кључни су за разумевање механизама најстаријих генетских мешања између ловачко-сакупљачких староседелаца и новопридошлих фармера.
Комплексна научна студија обухвата оригиналне резултате о геномима 225 древних људи који су живели скоро до краја последњег миленијума старе ере.
Ловци и сакупљачи су веома дуго насељавали територију Европе, све до средине седмог миленијума старе ере. У то време, најпре на простор Балкана и Подунавља, пристижу сасвим нове популације из Анадолије.
Они живе и изгледају сасвим другачије — познају пољопривреду и имају прве житарице, а са собом доводе и стоку — овце, козе и говеда.
Управо на важним налазиштима српског Подунавља (Лепенски вир, Падина и Власац), неолитске придошлице се мешају са староседеоцима.
Студија објављена у часопису „Nature“ нуди прве податке о ДНК и геномима древних људи из праисторије на територији Србије.
Поред важних одговора значајних за шири контекст неолитизације Европе, они дају и драгоцене информације о изгледу, навикама и исхрани праисторијских људи, чији се скелетни остаци откривају, истичу из Народног музеја у Београду.
Танјуг
