Да Америка има потребу у свему да предњачи, па и да новинама „обогаћује“ дипломатску праксу, управо је свету саопштила портпаролка Стејт департмента Хедер Наверт. Тако су, како је најавила, све америчке дипломатске мисије по свету добиле налог да земље-домаћине одвраћају од закључивања послова са Русијом.
Та спасоносна идеја им је, изгледа, пала на памет пошто су сабрали да су применом новог закона о пооштравању санкција против Русије, Ирана и Северне Кореје, Москву лишиле могућности да са другим земљама потпише споразуме и уговоре вредне најмање три милијарде долара.
Да ли је овај „дипломатски“ начин проширивања антируских санкција и досад био у употреби само нам нико није рекао, или је то новина, и какви могу бити домети такве дипломатске праксе?
По оцени саговорника Спутњика иза којих је дугогодишње дипломатско искуство, досад тога није било у послу у коме, како за речник тако и за поступке, важе другачија, суптилнија правила од уобичајених у политици.
Оваквих потеза није било ни у време Хладног рата, слажу се у оцени некадашњи амбасадори Павле Јевремовић, који је био шеф наше мисије у УН, и Срећко Ђукић, амбасадор у Русији.
Поготово је, каже Јевремовић, такав фронтални наступ крајње необичан у данашњем глобалном амбијенту где имате велики број земаља са растућим утицајем, како економским тако и политичким. Зато, по његовој оцени, и није у складу са оним што се у свету догађа.
Ђукић истиче да се не сећа да је нека земља тако отворено дала налог амбасадору да он утиче на земљу у којој ради и практично је уцењује због сарадње са Русијом, тражећи да одустане од споразума и договора.
„Било је и раније затворених инструкција, и то је саопштавано на неки други начин. Међутим, очигледно је да се распламсао тај санкциони рат САД према Русији и да досадашње санкције Вашингтона, које Трампова администрација тако свесрдно спроводи, не дају резултате“, сматра некадашњи амбасадор Србије у Москви.
Некадашњи шеф дипломатије Србије Живадин Јовановић пак сматра да то није непознат вид америчког притиска у дипломатији, и напомиње да су тако својевремено инструисали одређене земље да не подрже опстанак Југославије.
Ипак, додаје, некада су то радили, али о томе нису причали и имали су резултата у томе. Данас када немају резултата у напорима да изолују Русију, на конференцијама за штампу најављују акције својих амбасадора по свету против ње, каже Јовановић.
То, сматра он, говори да Америка не зна шта ће у условима незадрживог јачања моћи Кине, Русије, Индије, када је чување привилегија униполарног светског поретка од пре пола века постало илузорно.
„Мултиполарни светски поредак и демократизација односа у свету се не може зауставити инструкцијама Стејт департмента“, истиче некадашњи шеф дипломатије.
И Ђукић је мишљења да САД просто не могу да схвате да се налазе у другом свету у односу на период Хладног рата и биполарног света и да земљу таквих размера као што је Русија једноставно није могуће на тај начин изоловати јер има партнере по целом свету.
„Сада када те санкције не дају ефекта, САД прибегавају неком мрежном систему спровођења санкција. Значи, желе да упрегну све земље у антируске санкције“, каже некадашњи амбасадор у Москви. По његовој оцени, та борба САД да одрже примат у свету који се већ налази у турбуленцијама, довешће до даље ескалације.
Мање земље, економски слабије, неразвијеније, које јако зависе од капитала међународних финансијских институција и појединих развијених западних земаља, су, сматра он, највише на удару. И не би било први пут да су уцењене одобравањем кредита, послова, тако што ће правити уступке на политичкој страни, или захтевима да своју економију усмери према Западу, каже Ђукић.
Он верује да ће у овој ситуацији и Србија бити на удару, управо онако како је то најавила портпаролка Стејт департмента. Амерички амбасадор ће испоставити захтев Влади Србије, или ће доћи до уцењивања типа — можете добити нешто на међународном финансијском тржишту ако зауставите војне, економске уговоре са Русијом, сликовит је Ђукић.
На питање какви могу бити домети нове америчке дипломатске акције, Јевремовић је мишљења да су ограничени.
И Јовановић сматра да би за САД било боље да не губе време и прихвате реалност данашњег света. Не треба, каже он, да се заносе тиме што су новим санкцијама спречили споразуме и Русију оставили без три милијарде долара. Само са Кином Русија је закључила гасне споразуме вредне 400 милијарди долара, подсећа он.
По мишљењу Ђукића, колико ће нова америчка акција бити продуктивна зависи од тога колико ће да је прихвате амерички савезници, пре свега ЕУ.
„Ја колико видим, Европа није много расположена за нове санкције јер јој и ове постојеће много сметају. Ако јасно Америци не каже не, ЕУ ће сносити последице“, сматра он, иако је, каже, убеђен да ће одговор Европе бити по систему да, можда не.
Проблем је, међутим, што то Америку не интересује. То одговара САД и њеној политици „Америка на првом месту и Америка пре свих“, закључио је Ђукић за Спутњик.
