Прави господари из сенке живе у нашим домовима и будимо их свако јутро да иду у школу. За разлику од претходних генерација, данашња деца имају значајне своте новца на располагању за трошење и она су постала веома важан економски фактор на који свако мора да рачуна. Све више утичу на одлуке својих родитеља када је куповина у питању, и то буквално на све. Родитељи ни не сањају колико се деца данас питају, буквално и за најмање ситнице, као што је одабир житних пахуљица у супермаркету, па до највећих породичних куповина, као што је куповина аутомобила или одабир дестинације за одмор, кућне технике.
Да, према једној студији, у чак 70 одсто случајева деца имају одлучујући утицај на одабир марке аутомобила својих родитеља. Тако маркетиншки стручњаци све више гледају како да маркетиншки обрађују децу да би дошли до родитеља.
То је много софистицираније и дубље прожима. Није да су производи сами по себи лоши или добри. Ради се о манипулацији деце да би куповала производе.
А кључ манипулације је — „смарање“ родитеља.
Између 20 и 40 одсто куповина не би се десило да дете није „смарало“ родитеље. Открили смо да се, на пример, четвртина посета забавним парковима не би десила да деца нису „смарала“ родитеље.
И тако рекламе за децу само делом говоре о производима, а делом обучавају децу како да „смарају“ родитеље. То доводи до ситуације да деца озбиљно побркају животне приоритете, па би она радије имала играчку него храну.
Али постоји један проблем за корпорације — родитељ може да каже „не“ детету. То није добро за бизнис. Зато корпорације утичу на политичаре како би обликовали законе у смеру што већих слобода за децу, то јест тако да родитељи морају да „цвикају“ од деце.
То значи да ваше дете крене вас да уцењује и каже: „Ако ми не даш то и то, ја ћу да те пријавим. У школи су ми рекли, и ја ћу то да урадим“. И сад имате проблем.
Проблем, него шта! Или ћете детету купити шта жели или ћете попити пријаву. Није битно ако је пријава лажна, закон је на страни деце. И има начина да социјалне службе родитеље нагледају и контролишу, као што је то био случај са једном породицом у Енглеској након што је дете лажно оптужило родитеље за злостављање.
Чак су ставили камере. Значи да Центар за социјални рад прати шта се дешава у породици.
Убрзано стижемо до Орвеловог романа „1984“, у којем камере прате наше домове и држава нас васпитава. Или смо већ отишли корак даље?!
Деца ће имати право на адвоката или, ако је дете сувише мало, ви можете да се пријавите као адвокат и да кажете: „То дете је сувише мало да мене тражи, али ја хоћу да браним његов интерес, јер родитељи не раде како треба“ итд.
Родитељи, немојте да спавате. Наравно да децу треба заштитити од сваког облика злостављања, али не дозволите да се добре намере злоупотребе зарад профита мултинационалних компанија које не занима добробит вас и ваше деце, већ само како да вам отимају паре и држе вас под контролом.
