„Ми последњих пет година покушавамо са Приштином, уз посредовање ЕУ, да дођемо до решења, чинећи надљудске напоре да често миримо непомирљиво, али нам то све теже полази за руком, јер друга страна у дијалогу не приступа на исти начин“, рекао је Дачић отварајући Међународну конференцију „Медијација, спречавање и решавање конфликата у настајућој парадигми“ у Београду.
Говорећи о сукобима и насиљу у свету, Дачић је рекао да је „и Србија, нажалост, на самом крају прошлог века била изложена бруталној агресији, што је последично кулминирало најдрастичнијим сепаратизмом албанске националне мањине у нашој јужној покрајини Косову и Метохији“.
„Разни су изговори чињени да се оправда покушај насилног отцепљења територије једне суверене чланице УН, али ниједан није издржао ни мало озбиљнији тест логике, начелности и правичности, а неће ни политике. Замислите да било која национална мањина у вашим земљама, изговарајући се свим и свачим, а најчешће употребом неистина, прогласи део ваше суверене територије као нову државу! Где би нас то довело?“, истакао је он у обраћању учесницима скупа.
Србија, указао је Дачић, има и превише историјских искустава, која су јој, осим великих жртвовања и патње, доносила и неизмерне радости због ослобођења од насилника и окупатора, па све до стварања спољне политике која је доживљавала бројна признања у свету.
Србија мост између Истока и Запада
„Наша престоница Београд била је место историјских сусрета вековима уназад, а у 20. веку били смо центар света несврстаности. Данас је наша спољна политика другачија од тог времена, али све оно што је вредно и наталожено у нама оставило је неизбрисив траг и изградило посебност овог нашег поднебља“, рекао је шеф српске дипломатије.
Београд је, нагласио је, „место сусретања, место где се слободно може изрећи свака мисао о личним уверењима и назорима, без обзира на различитости“.
„Ми смо увек били мост између Истока и Запада, а и између Севера и Југа, често смо због тога трпели, али нам је народ тако саздан да ми углавном памтимо оно што је из таквих сусретања било корисно и племенито“, истакао је.
Констатујући да се, скоро 30 година по завршетку Хладног рата, свет суочава с комплексним изазовима за међународни мир и безбедност, Дачић је указао на директну везу између сиромаштва, економских и социјалних проблема, с једне, и оружаних конфликата, екстремизма, међународног тероризма и организованог криминала, с друге стране.
Уз то, упозорио је на милитаризацију спољне политике и смањивање простора и могућности за дипломатско и мултилатерално деловање при чему се, каже, стране у сукобу мање ослањају на дипломатију, а све више на употребу силе у тражењу решења.
„Улога дипломатије, УН и других међународних организација у спречавању и решавању конфликата све је слабија. Односи и неповерење између сталних чланова Савета безбедности практично су блокирали рад тог најважнијег светског форума за очување међународног мира и безбедности, што се види приликом решавања скоро свих питања која се налазе на дневном реду тог важног тела УН“, рекао је Дачић.
Највећа опасност на Корејском полуострву
Највећу забринутост, према његовим речима, свакако изазивају тензије и звецкање оружјем међу државама са значајним војним потенцијалима, укључујући и нуклеарно оружје, а као најопаснију види ситуацију на Корејском полуострву која прети да измакне контроли и доведе до ратног сукоба с потенцијално огромним бројем жртава.
„Једини могући одговор и даље остају међународни дипломатски и политички напори на спречавању, контроли и мирољубивом решавању конфликата. Превенција мора бити у центру свих напора“, истакао је он, напоменувши да то захтева значајно већи степен међународног јединства, посебно у оквиру Савета безбедности УН.
Такође, указује Дачић, за то је потребна много већа међународна помоћ слабим државама с крхким институцијама како би се избориле са економским и социјалним проблемима.
„Неопходно је, такође, успоставити дијалог са свим актерима у конфликтима, укључујући и оружане недржавне групе, и успоставити снажну међународну контролу над применом нових технологија како би се спречила њихова злоупотреба“, закључио је шеф српске дипломатије.
