Малдиве — архипелаг са 1.200 острва и око 390.000 становника — већ месец дана тресе озбиљна политичка криза. Све је почело када је Врховни суд 1. фебруара изненада укинуо пресуду деветорици опозиционара који су се налазили у затвору или у бекству. Шеф државе Абдул Јамин, који, како медији наводе, влада чврстом руком на острву, одбио је да призна пресуду суда, увео ванредно стање у земљи и наредио да се ухапсе двојица судија и неколико чланова опозиције.
Да нису у питању класична политичка превирања у земљи показују позиви лидера власти и опозиција страним државама да се умешају. Лидер опозиције и бивши председник Мухамед Нашид, који се налази у бекству на Шри Ланки, обратио се Индији са молбом да се војно умеша, док је актуелни председник послао изасланике у Кину, Пакистан и Саудијску Арабију.
Кина активно повећава свој економски утицај у региону и сматра Малдиве кључним делом свог пројеката „Један појас — један пут“. Због тога је уложила на стотине милиона долара у инфраструктуру острва. Многи се питају како ће Малдиви отплаћивати кинеске кредите. Можда на исти начин као и Шри Ланка и Пакистан — предајом својих лука? Постоје информације да Кина намерава да тамо изгради и војну базу.
Ове кинеске активности дочекане су са подозрењем у Индији, која се плаши да Кина има план да је стегне „бисерном омчом“ — ланцем база са којих би у случају рата могла да дејствује кинеска војска. Осим тога, Њу Делхи сматра Малдиве својом неприкосновеном зоном утицаја. Када се на острво искрцао десант тамилских побуњеника са Шри Ланке 1988. године, тадашњи председник Маумун Абдул Гајум је успео да спасе острво затраживши помоћ од Индије. Њу Делхи је хитно одобрио операцију под кодом „Кактус“ и већ кроз 9 сати на међународни аеродром Мале слетео је авион са индијским падобранцима против којих Тамили нису имали шансе. Након тога је Гајум прогласио политику: Индија пре свега.
Међутим сменом Гајума, све се мења, а доласком на власт Абдулаха Јамина 2013. године Кинези преузимају примат. Они су почели активно да улажу у острво, у децембру су чак Кина и Малдиви потписали уговор о стварању зоне слободне трговине, и то неколико месеци након што се Јамин заклео да ће прво потписати тај споразум са Индијом.
„Несумњиво, Малдиви су једна од тачака у којима се распламсава индијско-кинески конфликт за утицај на земље јужне Азије. За Индију је то посебно болно, јер су Малдиви од 1988. године, а и раније, били потпуно у зони утицаја Индије. По мишљењу Индије, Кинези тамо уопште не би ни смели да се налазе. Индија сматра пораст кинеског утицаја на Малдивима ударом на њене позиције у региону“, сматра руски експерт Алексеј Купријанов.
Хапшење судија Врховног суда и опозиционих лидера Индија би могла да искористи да једним ударцем постави тачку на кинески утицај на Малдиве. Индија једноставно може да организује „Кактус 2“, искрца десант и поставити на место председника свог човека. Многи сматрају да би тиме на најдиректнији начин био послат сигнал Кини да је доста, и да Индија свим средствима намерава да штити своје интересе. Међутим, проблем са војном операцијом је у томе што ово није 1988. година. Тада је Индија послала своју војску на позив председника Малдива, док сада на то позива бивши председник — то би била противзаконита акција.
„Индија засад нема стратегију помоћу које би као победница изашла из тог конфликта. Или ће Индија употребити грубу силу и тиме одбити од себе мале државе региона — Шри Ланку, Бангладеш и Непал — и сигурно себи направити велики проблем на међународном нивоу, или ће Индија, напротив, покушати да се помири са Абдулахом Јамином, а затим се потрудити да га за време предизборне кампање склони“, сматра Купријанов.
Кинески лист „Глобал тајмс“ који се сматра блиским званичном Пекингу написао је: „Ако Индија једнострано пошаље војску на Малдиве, Кина ће предузети акције како би зауставила Делхи. Индија не треба да потцењује кинески отпор идеји једностране војне интервенције“. Овим је Кина јасно дала до знање Њу Делхију да се може суочити са озбиљним последицама ако пошаље војску на острво.
Интересантно је да САД не коментаришу дешавања на Малдивима. Вашингтон сматра Индију својим природним савезником у борби против кинеског утицаја.
„Они више воле да сами не улазе у конфликт са Пекингом, док максимално распирују конфликт између Кине и Индије. Наравно, САД ће активније подстицати Индију на интервенцију на Малдивима“, закључио јe Купријанов.
