Тако је, на чуђење посланика владајућег ДПС-а, Јункер у полупразном Парламенту Црне Горе објаснио да Европска унија не гради јединство Европе које ће бити усмјерено против било кога, па „ни против САД или против Русије“, што је, наравно, посве разумљиво имајући у виду да је Русија као земља кључни чинилац када је безбједност Европе у питању и да због ове ноторне чињенице Европљани према Москви морају поступати са пуно више обзира у односу на САД.
Са друге стране, поруке које су се могле чути из Вашингтона током сусрета министара одбране Црне Горе и САД, Бошковића и Матиса, поново су обиљежене језиком конфронтације, па је амерички секретар за одбрану Џејмс Матис похвалио Црну Гору уз опаску да се Америка и Црна Гора данас „раме уз раме“ супростављају Русији.
У намјери да што ревносније служи евроатлантским интересима, Црна Гора се обавезала да ће испунити све што се од ње очекује, па је министар Бошковић саопштио да ће Подгорица до 2024. године испунити НАТО критеријуме о улагању два одсто БДП-а у војску, а такође, потврђено је и повећање броја црногорских војника у НАТО мисији „Одлучна подршка“ у Авганистану, као и слање два штабна официра црногорске војске у мисију Кфора на Косову.
Наравно, оно што је по правилу пропуштено да се истакне, свакако је чињеница да сви амерички „савезници“ у оквиру НАТО-а самостално сносе огромне трошкове слања сопствених војника у војне мисије Алијансе широм свијета, па се тако и Црна Гора добровољно обавезала да ће, иако веома сиромашна, повећати издатке за слање Црногораца у Авганистан, као и за куповину америчког оружја у висини до два одсто националног дохотка.
Са дуге стране, шеф Европске комисије Жан Клод Јункер изразио је задовољство што је дочекан „као принц“ у Подгорици, док након његове двосатне посјете Црној Гори баш ништа конкретно не упућује да ће Црна Гора прионути да тако ревносно испуњава критеријуме и задатке које од ње тражи Брисел, као што се то може казати за директиве које долазе из Вашингтона.
Коментаришући различите поруке и захтјеве које су Брисел и Вашингтон практично истог дана упутили Црној Гори, аналитичар Војин Грубач за Спутњик оцјењује да изјава предсједника Европске комисије изречена у Парламенту Црне Горе, пред режимским посланицима, да се Европа „не гради нити против САД, нити против Русије“, „представља врло прецизну позицију Европске уније, коју црногорски марионетски режим који је дубоко послушан Вашингтону уопште не може разумјети“.
„Да им је господин Јункер то рекао на манџурском језику, посланици ДПС-а би га исто разумјели — дакле, никако. Али зато црногорски режим одлично разумије када га министар одбране САД Џејмс Матис похвали у стилу да се ’САД и Црна Гора ’раме уз раме‘ супротстављају Русији‘“, каже Грубач.
С тим у вези наш саговорник нема никакву дилему да ће и поред различитих порука које Америка и Европска унија шаљу Црној Гори, Подгорица увијек поступити по инструкцијама Вашингтона, јер су „САД данас једини власници Црне Горе".
„У ситуацији када званичној Подгорици ЕУ и САД шаљу дијаметрално супротне поруке, црногорски режим ће слиједити команде Вашингтона. Разлог је у томе што су данас САД једини власници Црне Горе и имају на њен политички систем и државни управу, ако желимо то сликовито објаснити, 100 одсто утицаја и ’контролни пакет акција‘“, објашњава Грубач.
Овакво понашање званичне Подгорице, према мишљењу нашег саговорника, уједно је и парадоксално, јер Црна Гора као награду за лојалност од Америке не добија практично ништа, имајући у виду да поред тога што добровољно финансира и доприноси њеним империјалним амбицијама у свету, Вашингтон заузврат не нуди никаква улагања и помоћ црногорској економији.
„Као коначни резултат се добило да је Црна Гора у крајње неповољној ситуацији, јер је политички роб САД, ког вашингтонски шеф ’не храни‘, односно економски не помаже и издржава. Прецизније, у бољем су положају били Афроамериканци на плантажама на југу САД, у вријеме робовласништва, него што је то данас Црна Гора, иако је ово 21. вијек“, јасан је Грубач.
