Гласање у Србији је тајно, као уосталом у свакој другој демократској земљи. Међутим, и у Србији, као и у целом свету, постоје мањинске групе, особе са специјалним потребама, којима је потребно омогућити специјалне услове да остваре своје политичко право загарантовано уставом и међународним конвенцијама.
Слепи и слабовиди спадају у категорију најрањивије популације. Недостатак вида их онемогућава да обављају свакодневне активности на начин на који то раде људи који виде. Тако је и са остваривањем њиховог права да бирају политичке представнике тајним гласањем.
Невена Јовановић је слепа и, како каже, слепе и слабовиде особе у Србији до сада су гласале тако што су онима који не виде и који не могу самостално да заокруже жељеног кандидата гласачки листић испуњавали персонални асистенти или пријатељи.
То, каже Јовановићева, није право гласање, јер није тајно. Она је пре месец дана, како каже, обавестила медије и Градску изборну комисију да ће тражити да се њено право да тајно гласа буде потпуно поштовано. Међутим, када је дошла на бирачко место, она није могла да самостално оствари своје право.
„Прво што сам тражила је да на Брајевом писму прочитам макар списак оних који се кандидују, јер до сада тога није било и читали су они који иду са нама. Сматрала сам, пошто је 21. век, да тако нешто мора да се догоди, пошто је то регулисано у Црној Гори, БиХ, у Хрватској, Словенији, чак и на Косову. Мислила сам да, ако такву једну ситницу нису спровели до сада, буде постављено питање шта ћемо са тежим невољама које никако да се реше“, каже Јовановићева.
Када је била на бирачком месту и захтевала да јој се омогући тајно гласање, гласачки листић јој је, како каже, узет из руку и она не зна где је он завршио. Изборна комисија није хтела да јој изда потврду, због чега не може да јој омогући тајно гласање.
Право на тајност прописује Конвенција УН, такође и Став 3 члана 21 Устава Србије, додаје она.
„Између осталог, кажу да је свако ко изађе на гласање једино регуларно гласао ако је гласао тајно. Када слепа особа гласа и када јој неко заокружи број, значи да тај неко може и да не заокружи оно за шта бисмо ми гласали. Зашто бисмо ми некоме веровали“, пита се Јовановићева.
Решење је, каже Јовановићева, да се направи шаблон у који би се ставио гласачки листић.
„Тај шаблон на себи има рупице и у односу на број кандидата који је кандидован одозго надоле бројите рупице у које се завуче оловка и заокружи се. То је веома једноставно направити, није скупо, а верујем да је потребно само мало добре воље да се то регулише и законом. Друга додатна и олакшавајућа могућност је да се направи брошурица на Брајевом писму са списком кандидата, тако да би онај ко жели неког да заокружи могао да се информише ко су кандидати“, каже Јовановићева.
Технолошки напредак отишао је можда чак и предалеко, а у Србији још каска, не само за земљама региона, у решењу проблема обезбеђивања права слепим и слабовидим особама да тајно изразе своје бирачко право.
Јовановићева апелује да власти у што краћем року реше овај проблем.
