Званична Москва веома је забринута због вести које стижу из медија, а тичу се одлука САД у вези са Сиријом, рекао је стални амбасадор Русије при Уједињеним нацијама Василиј Небензја.
„Мислим на вести о састанцима америчких дипломата у такозваном уском формату. Нешто се кува у вези са Сиријом. Веома смо забринути да ће се наводна употреба хемијског оружја искористити за нешто веће и много опасније“, рекао је амбасадор.
Има ли Москва разлога за забринутост и каква је заправо у овом тренутку улога Америке у Сирији?
Немања Старовић, историчар и одличан познавалац прилика на Блиском истоку, за Спутњик каже да је реч о веома озбиљној изјави врхунског руског дипломате коју треба с пажњом анализирати, јер се може претпоставити да иза тога стоје конкретни обавештајни подаци до којих је дошла руска страна.
„Овакве изјаве се углавном дају у циљу превентирања могуће ескалације, односно како би се разоткриле намере неке друге стране и да би се можда под притиском јавности тако нешто спречило. Када говоримо о могућим поводима за ескалацију сукоба, као што је наводна употреба хемијског оружја, историја је пуно пута показала да су ти поводи били у форми изговора. Сетимо се само оптужби на рачун режима Садама Хусеина за поседовање оружја за масовно уништење и инвазије на Ирак која је уследила 2003. године, без обзира на то што се након више година темељним истрагама показало да су те оптужбе биле потпуно фабриковане и фалсификоване. У том смислу бисмо можда заиста могли да очекујемо неку врсту ескалације“, упозорава Старовић.
Како каже, у ту рачуницу треба, нажалост, убацити и политички фактор, односно чињеницу да се Доналд Трамп суочава са озбиљним проблемима на домаћем плану, како везано за истраге које се против њега спроводе у Вашингтону, тако и везано за крупне кадровске промене у његовом тиму.
„Не би био први пут да се амерички председник, суочен са домаћим проблемима, одлучи на ескалацију у војном смислу негде у иностранству. Због тога заиста врло озбиљно схватам изјаву господина Небензје и мислим да, нажалост, можемо очекивати неке америчке потезе управо на том плану“, оцењује Старовић.
Према његовим речима, треба имати у виду да се политика САД на подручју Сирије, али и шире у региону, суочава са комплетним неуспехом.
„Осим релативног успеха у смислу сузбијања такозване Исламске државе, на свим осталим пољима њихова политика је неуспешна. Пре свега, режим Башара ел Асада је и даље на власти и више нема никаквих озбиљних прича у смислу његовог свргавања у наредном периоду. Такође, територија која је под контролом наоружане опозиције, односно Слободне сиријске армије, ограничена је само на једну малу област на југу државе. Вашингтон је уз то изгубио свој доминантни политички утицај на владу у Багдаду, где је утицај преузео Техеран, а Вашингтон убрзано губи утицај и на власт у Ербилу, на Ирачки Курдистан, који је и настао под америчким кишобраном. Чини се да САД нису пружиле ону врсту подршке коју су ирачки Курди очекивали везано за њихов референдум о независности, што је условило да је утицај Ирана све јачи насупрот америчком“, објашњава Старовић.
Америка је, додаје наш саговорник, озбиљно антагонизовала Турску, свог традиционалног савезника, због подршке снагама која Анкара с правом сматра терористичким, па је реторика на релацији Вашингтон—Анкара усијана до те мере да турски званичници отворено говоре да САД подржавају терористичке циљеве одређених снага.
„Имајући све то у виду, чини ми се да је америчка администрација одлучила да све своје карте стави на североисток Сирије и на сиријске демократске снаге, где је доминантан курдски елемент који Америка обучава и наоружава, како видимо у последње време и тешким наоружањем. Мислим да је неки дугорочни циљ Америке, с обзиром на то да је изгубила позиције у Турској, Сирији, Ираку и Ирачком Курдистану, да формира неку врсту територијалног ’клина‘ на североистоку Сирије, односно да допринесе стварању формалног или неформалног ентитета на подручју североисточно од реке Еуфрат, одакле би САД могле да пројектују своју моћ и да користе аргумент силе како у правцу Анкаре тако и у правцу Дамаска и Багдада, а опет имајући у виду шири план који подразумева окруживање Ирана и контролисање, барем са северне стране, геополитичког излаза Ирана према Медитерану“, сматра Старовић.
На питање да ли то значи да САД у будућности планирају поделу Сирије, саговорник Спутњика каже да је чињеница да сви значајнији светски и регионални играчи инсистирају на територијалној целовитости Сирије и да са дипломатског становишта није реално да буде поделе те државе, а вероватно чак ни њене федерализације.
„Међутим, како видимо, САД се на то превише не обазиру. Њихов циљ је да, уколико не може доћи до формалне федерализације и формирања некаквог курдског ентитета на североистоку Сирије који би био под њиховом доминацијом, инсистирају да до тако нечег дође макар у неформалном виду, односно да снаге Сиријских демократских снага, уз значајно присуство америчког фактора, остану тамо на терену“, закључује Старовић.
