„Слобо, Стаљине! Слобо, Стаљине!“
… Пре 27 година. Да, колико би то данас било чудно. Деветог марта 1991. године одржан је први масовни митинг опозиције тадашњем режиму Слободана Милошевића. На улице Београда изашло је стотине хиљада незадовољних грађана, а они су, између осталог, тражили да се смени тадашњи директор Радио-телевизије Србије Душан Митевић. Сматрали су да РТС извештава у корист власти. Мислим, не знам одакле им тако нешто.
Некако је пригоднија песма „Слику твоју љубим“.
„Притисак десних, конзервативних и често сасвим мрачних снага, идеја и појединаца прети не само да доведе у питање досадашње напоре и прве значајне резултате реформе велике интеграције и инвестиције, већ и да врати Србију у прошлост, да је увуче у хаос“.
Чекајте, је л′ ово Слобин говор или говор апсолутно сваког лидера Србије после њега?! „Реформе“, „интеграције“, „инвестиције“, „мрачне снаге“, „враћање Србије у прошлост“, „увлачење у хаос“… Човече, ови после Слобе ништа ново нису умели да смисле. У стварности, демонстранти 9. марта нису ти који су изазвали хаос.
У Дневнику је прећутано да је у масу демонстраната који су мирно стајали и слушали опозиционе прваке испаљена ракета са сузавцем која је означила почетак крвавог сукоба.
А онда су стигли тенкови на улице Београда.
Међутим, они нису уплашили београдске студенте, који су се већ следеће ноћи окупили да осуде тенкове на улицама, хапшење демонстраната и једнострано информисање.
Хоћемо истину! Хоћемо истину!
Уследио је Слобин разговор са студентима, у којем су му они директно постављали питања.
„Да ли ви мислите да ако ви дате оставку или признате да сте погрешили, ви мислите да ће Србија да ослаби? Ви нисте у праву. Ви можете сада да дате оставку, ово ће бити јака и слободна земља“.
Само, у Србији нико није тако лако силазио са власти. После скоро 30 година, видимо да су се неке ствари промениле, а неке нису. Свака власт користи излизане флоскуле, јер оне очигледно пролазе у нашем народу. Али да ли је дух протеста и даље жив? Демократија захтева да се сваког дана боримо за оно у шта верујемо. Мирно, достојанствено, без страха.
