Он наводи да нема никакве спектакуларности око ревизије Устава, иако су већ неколико дана изношене разне спекулације о мотивима његовог писања, у које су се увелико укључили и таблоиди.
„То је исувише крупно питање да би световна лица била искључена из анализе и давања стручног мишљења о овом предлогу устава“, рекао је он за Политику.
Џомић истиче да су у раду Комисије, чији је председник митрополит црногорско-приморски Амфилохије, учествовали не само архијереји и црквени правници из реда свештенства монаштва, већ и из редова лаика.
Политика наводи да је један од њих декан Правног факултета у Београду, професор Сима Аврамовић.
„Да није у питању никаква тајанственост која би данас прерасла у спектакуларност сведочи и чињеница да се Комисија 2012. године, након конститутивне седнице, обратила саопштењем за јавност и тај садржај је и данас доступан“, указује Џомић, подсећајући да је ова ревизија прошла процедуру на исти начин као и када је Устав СПЦ донесен 1931. године.
Према његовим речима, Свети архијерејски сабор, као врховно законодавно тело, од 1931. године донео је много одлука црквено-уставног карактера, којима су, у различитим друштвеним околностима и ситуацијама, мењане, допуњаване или укидане поједине одредбе Устава СПЦ.
„Последње штампано издање Устава СПЦ је из 1957. године, те је стога било неопходно да се приступи ревизији Устава, како би се с једне стране, ускладиле одредбе целокупног Устава, а и с друге стране, разрадиле поједине уставне одредбе. То није процес који је почео јуче, а ова комисија је радила пуних шест година на предлогу устава који је достављен свим архијерејима и који ће се о њему изјаснити на предстојећем заседању Светог архијерјског сабора“, нагласио је Џомић.
Танјуг
